Економија

Куповна моћ и плате у сенци стабилности курса динара

Иако је, због монетарне политике коју спроводи Народна банка Србије, курс динара према евру стабилан такав приступ може да постигне задовољавајуће резултате само у случају да га прате адекватни износи личних доходака, ниво куповне моћи и извозних активности привреде што у Србији ипак није случај, сматра стручна јавност.

У претходном периоду приметно је јачање динара у односу на евро. Тако је у петак средњи курс евра износио 117,68 динара. Основни разлог за то, кажу експерти, су велике девизне резерве којима располаже Србија што је утицало и да наша земља у овом тренутку нема двоцифрени ниво инфлације настале услед удара економске кризе.

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић недавно је изјавила да нисмо дошли до двоцифрене инфлације и да се Србија у тој категорији налази на зачељу Европе, након што је Завод за статистику објавио да је међугодишња инфлација у марту износила 9,1 одсто.

– Од 2017. до 2019. Србија је куповала пет милијарди евра што је било довољно да у пандемији корона вируса продамо 1,45 милијарди евра и задржимо стабилност, а 2021. смо поново куповали. Онда када су се спојиле три кризе, незавршена пандемија, енергетска криза и рат у Украјини, имамо чиме да одржимо релативну стабилност курса – нагласила је Јоргованка Табаковић.

Статистички подаци пак кажу да инфлација у Србији расте спорије него у европским земљама, па више нисмо при самом врху, али смо још далеко од зачеља. Према подацима Евростата највећу инфлацију у Европској унији у марту имале су Литванија 15,6 одсто и Естонија 14,8 одсто. Двоцифрену инфлацију имале су и Чешка 12,7 одсто, Летонија 11,2 одсто и Холандија 11,9 одсто, као и Пољска 10,9 одсто. С друге стране, 12 земаља ЕУ је према прелиминираним подацима Евростата имало инфлацију у марту мању од Србије. Најмањи међугодишњи раст потрошачких цена имала је Малта 4,6 одсто, Француска 5,1 одсто, Португал 5,5 одсто, Финска 5,6 одсто, Словенија шест одсо. Укупно 12 земаља имало је у марту мању инфлацију, а седам већу од Србије.

Гледајући месечни раст инфлације, са 0,8 одсто налазимо се међу земљама са најмањим растом иза Словеније у којој су се цене смањиле у односу на фебруар за 0,4 одсто и Белгије са 0,7 одсто. Највећи месечни раст цена од 4,7 одсто забележен је у Шпанији.

Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић каже за Данас да девизне резерве Србије бележе раст након 2000. године.

– Оне су биле на високом нивоу и када је Српска напредна странка дошла на власт 2012. године. Девизне резерве су велике у првом реду због директних страних инвестиција као и кредита које узима Влада Србије. Значајан посед девиза и трговање са њима омогућава спутавање инфлације као и стабилан курс динара међутим таква монетарна политика постиже ефекат само у случају да је прате сегменти попут висине плата и кредитних стопа. Међутим, када је реч о личним доходцима у Србији то ипак није случај. Док са једне стране смањује ниво инфлације са друге стране монетарна политика која се спроводи не погодује активностима извозно оријентисане привреде – објашњава наш саговорник.

Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија истиче за Данас да се курс динара у Србији не формира по економским већ по искључиво политичким критеријумима.

– Обрачунски гледано курс динара јесте онакав каквим га приказују надлежни у Народној банци Србије. Међутим, критеријум по коме се одређује не мора да пружа објективну слику, односно какво је реално стање курса. Да би се на адекватан начин израчунало у којој је мери курс заиста стабилан потребно га је упоређивати са нивоом куповне моћи грађана. Само на тај начин се може проценити да ли је курс заиста стабилан – каже наш саговорник. Према његовим речима ако би се сагледао тај сегмент могао би се извести закључак да динар ипак није тако стабилан према евру.

– Нижа вредност динара не значи да је то аутоматски лоша ствар. То би наиме омогућило повољну позицију извозника и био би остварен већи пролив девиза у земљу. Са друге стране, таква ситуација не би одговарала увозницима – закључује Бушатлија.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Данас.рс

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!