fbpx
Насловна / Здравље / Постајемо нација на седативима: Све већа употреба антидепресива
Постајемо нација на седативима: Све већа употреба антидепресива 1

Постајемо нација на седативима: Све већа употреба антидепресива

Наши људи годишње попију чак пет милиона кутија лекова за смирење, и то само оних легално издатих на рецепт. У прилог овој језивој статистици иду и подаци да у Србији ове медикаменте свакодневно користи свака трећа жена и сваки седми мушкарац. Да ствар буде још гора, међу онима који се кљукају лековима чак 60 одсто су млади између 20 и 30 година.

Међу најтраженијим лековима, без којих грађани не би могли да замисле ниједан дан, су дијазепам (бенседин), лоразепам, бромазепам… Лекари сматрају да ситуација није нимало наивна и да су људи почели да пију седативе у нади да ће један бенседин решити све њихове проблеме. А као главни узрок за ову суморну статистику наводе беспарицу, отказе, усамљеност, непопуларност на друштвеним мрежама, недостатак партнера, живот без перспективе…

Потрошачи лекова при томе углавном занемарују да седативи попут бромазепама, дијазепама и других „популарних“ таблета могу изазвати озбиљну зависност и здравствене проблеме. Психотерапеут Зоран Миливојевић сматра да ова ситуација указује на ментално стање нације.

– Људи су преплашени од разних ситуација и почињу да пате од анксиозности, јер се осећају неспособним да се носе са својим животним ситуацијама. На пример, студент има трему пред испит, али заправо се плаши целокупне животне ситације која је пред њим. Тада људи посежу за средствима за смирење – каже др Миливојевић за „Вести“.

Разлог због чега Срби пију толико бенседина овај стручњак види и у економској ситуацији.

– У Србији су мале плате. Људи морају да школују децу, а често се дешава да људи остану без посла и онда посежу са таблетама – објашњава наш саговорник.

Породични психотерапеут Невена Чаловска каже да лекари често виде да је решење за пацијента уоптреба средстава за смирење.

– Људи у Србији живе у тешким условима, па посежу за средствима за смирење. Отуд толика потрошња бенседина, иако ови лекови нису у слободној продаји него се издају на рецепт. То је такозвана хемијска штака са којом људи преживљавају – закључује др Чаловска.

Пилуле као бомбоне

Потрошња лекова за смирење (анксиолитика), откако је пре неколико година уведено правило да лекар мора да их препише, смањена је али само приликом издавања на рецепт, јер се и даље Срби довијају на различите начине да до њих дођу на нелегалан начин. По принципу „правила су ту да би се кршила“, немали број Срба до ових лекова долази мимо изабраног лекара, због чега се чини да их гутамо више него бомбоне. Средства за смирење људи купују чак и на пијаци.

Депресија због лајкова

Лекове за смирење на своју руку пије и све више девојчица, тинејџерки од 15 до 19 година, а разлог су углавном психички проблеми због недовољне популарности на друштвеним мрежама! Велики број девојака пада у депресију, и то само зато јер њихове слике или статуси на Фејсбуку и Инстаграму нису добили очекивани број лајкова.

Жене чешће траже помоћ

Жене више пију таблете за смирење из простог разлога што се чешће обраћају за помоћ лекару. Такође, и омладина која најчешће жели све „одмах и сада“ посеже за пилулама. Наравно, велики утицај на ову пандемију испијања пилула имају и друштвене мреже и интернет.

Н. С. Прерадовић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србија и Турска уводе заједничке полицијске патроле! А, да вратите и данак у крви, јел може? 11

Србија и Турска уводе заједничке полицијске патроле! А, да вратите и данак у крви, јел може?

Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић и министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу потписали су …

Обрадовић тражи од Владе да објави уговор о реадмисији миграната са Аустријом 12

Обрадовић тражи од Владе да објави уговор о реадмисији миграната са Аустријом

Председник Двери Бошко Обрадовић затражио је од Владе Србије да објави уговор о којем је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *