Прање пара у напредњачкој Србији: Терориста са највишег места

0
(0)

Садашња власт је ову несрећну и опљачкану државу довела на сам врх црне листе земаља које перу новац и помажу финансирање тероризма, а коју саставља званични орган Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Пре две године је једна друга организација при Савету Европе упозоравала како су српске власти незаинтересоване за спречавање прања новца, што је био и став америчког Стејт дипартмента од прошле године. У покушају да спречи доношење одлуке о стављању на црну листу, садашња власт је чврсто обећала тесну сарадњу са међународним институцијама које се боре против прања пара, али јој нико у свету више не верује, јер су Александар Вучић и његови саучесници познати по олаком давању обећања која никада не испуне.

Шта све повезује Алфреда Гузенбауера, Романа Продија, Синишу Малог и Александра Влаховића? Сви они су били, а неки још увек јесу политичари високог ранга и сви су блиски са Александром Вучићем. И сви они су умешани у афере прања пара, веома често сарађујући међусобно. Читав низ званичних домаћих и страних докумената ово потврђује.

Средином марта месеца 2017. године, амерички Стејт дипартмент (Министарство спољних послова) ставио је Србију на листу водећих држава у којима се врши прање новца. У том тренутку, тежиште је било стављено на новац добијен од трансфера дроге. Уједињене нације су претходно биле објавиле како се између 50 и 60 тона хероина годишње „прошверцује“ преко Србије, односно пребаци уз знање, а неретко и активну помоћ овдашњих власти.

У међувремену је истрага ових оптужби дигнута на далеко виши ниво…

У поменутом извештају Стејт дипартмента се тврди како су „власти Србије биле спремне на сарадњу и пружале неопходне информације“. Међутим, неколико редова ниже, аутори демантују сами себе тврдњом како је за крај 2016. године било предвиђено доношење новог закона о спречавању прања новца, али да се у тренутку предаје извештаја (13. март 2017.) још увек не зна статус законске иницијативе?!? Ако су српске власти „биле спремне на сарадњу“, због чега америчке истражитеље нису обавестили како предлог закона није ушао у скупштинску процедуру, што се није десило ни до дана када настаје овај текст?

Како су амерички истражни органи, очигледно, досегли свој лимит, на сцену је ступила међудржавна организација Финанциал Ацтион Таск Форце (он Монеy Лаундеринг), односно Радна група за финансијско деловање (против прања новца), скраћено ФАТФ која је основана у јуну 1989. у Паризу, на састанку шефова држава и влада групе Г7 (седам најразвијенијих земаља западног света: САД, Велика Британија, Јапан, Француска, Немачка, Италија и Шпанија) и председника Европске комисије, али делује као орган Организације за сарадњу и развој (ОЕЦД). Ову организацију (ФАТФ) сачињава тренутно 35 земаља и две међународне организације.

Србија није чланица ФАТФ-е, већ регионалне организације „Монеyвал“ која је устројена по угледу на ФАТФ-у, која у својим одлукама рефлектује извештаје „Монеyвал“-а

ФАТФ је 23. фебруара 2018. издала саопштење по коме је Србија једна од 11 земаља света које стоје на врху црне листе држава преко којих се перу паре и финансира међународни тероризам. У истом извештају се напомиње како је Босна и Херцеговина скинута са листе појачано надзираних земаља од стране ФАТФ-е, на коју је доспела у марту 2017, када и Србија.

Осим наше земље, на поменутој црној листи су: Етиопија, Ирак, Шри Ланка, Сирија, Тринидад и Тобаго, Тунис, Вануату и Јемен. Разлог због кога смо овако високо позиционирани у негативном смислу, јесте тај да је српска Влада тек у фебруару месецу 2018. званично пристала на тешњу сарадњу са ФАТФ-ом и „Монеyвал“-ом у вези спречавања прања пара, када су обелодањене размере криминалних активности које врши и помаже актуелна власт.

Србија је, судећи према ономе што може да се закључи из кратког образложења доступног јавности, до почетка ове године примењивала нека своја решења која нису спречавала прање пара, већ су га често и подстицала. Тако, на пример, на страни 6 (од 217) извештаја „Монеyвал“-а из 2016. године, наводи се како „српске власти разумеју неке од ризика прања новца“. Кључна реч овде је „неке“ – влада, очигледно, селективно посматра опасност од ове појаве. Неки случајеви прања пара су властима итекако корисни.

На страни 7 поменутог извештаја из 2016. каже се како већина оних који перу паре нема чега да се плаши у Србији јер, како произилази из текста, њих штити власт.

Окосница борбе против прања пара требало би да представља Управа за спречавање прања новца (УСПН), али је она потпуно немоћна, чак и у оним случајевима где спроведе успешну истрагу. То произилази из извештаја међународног „Пројекта за пријављивање организованог криминала и корупције“ (Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт – ОЦЦРП) од 27. фебруара ове године, који се позива на став Европске комисије заузет непосредно после пристизања извештаја ФАТФ-е од 23. фебруара.

Европска комисија је тада поново снажно позвала српске власти да спрече мешање политичара у рад судова и државних институција које се баве спречавањем прања новца и борбом против корупције. То је, у суштини, пооштрени став Европске комисије из 2016, настао после извештаја „Монеyвал“-а начињеним након последње дубинске провере стања у Србији.

ОЦЦРП са своје стране тврди како је један од генератора прања пара, могуће и најважнији, пројекат „Београд на води“ и ту долазимо до четворке поменуте на почетку текста.

С обзиром да већим делом преноси истраживања новинара Магазина Таблоид (без цитирања извора) ОЦЦРП прстом упире на Синишу Малог, градоначелника Београда, који је директна веза између Александра Вучића и поменутог пројекта прања пара.

УСПН је у новембру 2016. утврдила како Мали располаже са 42 банковна рачуна на своје име, име своје тадашње супруге и двоје малолетне деце. Такође је утврђено како има овлашћење за још најмање два рачуна за фирме регистроване под туђим именом, односно приватне особе. Једна од тих особа је архитекта Бошко Урошевић, који се доводи у везу са компанијом ГТЦ, која, на од њега купљеном земљишту, гради шопинг центар вредан 100 милиона евра. Оно што је противзаконито у овоме јесте да је Синиша Мали стекао пуномоћ над рачуном отвореним у Теленор банци која је са радом почела тек септембра 2014, односно пуних пола године након што је Мали постао градоначелник Београда! Због тога је он био дужан да ово пријави Агенцији за борбу против корупције и од ње добије дозволу, а што није учинио.

УСПН је такође утврдила како је Мали самом себи за пола милиона евра продао своје сопствено предузеће. Наиме, сходно закону, он је по ступању на функцију градоначелника Београда морао да се одрекне власништва у компанијама, што је он и учинио продавши предузећу са Кипра предузеће које је до тада имао у Србији. ОЦЦРП је, међутим, дошао до докумената која доказују да и иза кипарске компаније стоји Синиша Мали, који је, на тај начин, не само противзаконито наставио да буде власник домаће фирме, већ је истовремено опрао и пола милиона евра стечених на незаконит начин, које је после приказао као добит из „легалног“ посла.

УСПН је због свега наведеног тужилаштву поднела кривичну пријаву против Синише Малог која је рекордном брзином одбачена због, наводног, недостатка доказа.

Синиша Мали у финансијском и „перачком“ смислу припада групи окупљеној око Александра Вучића, који званично ни са чим нема везе, а коју предводи криминални гуру и Вучићев саветник Алфред Гузенбауер. У књизи Роберта Крихбаумера „Ес реицхт – Региерунг Гусенбауер – Молтерер“ („Сада је доста – влада Гузенбауера и Молтерера“) на скоро хиљаду страна описује се криминал некадашњег аустријског канцелара.

На страни 445, фуснота 813, у поглављу посвећеном пљачки „Хyпо Алпе-Адриа“ банке, даје се пример доделе једног кредита који је представљен као модел по коме су константно извлачене паре из поменуте банке.

Ради се о „позајмици“, која никада није враћена, кипарској фирми „Ентхуса“ у висини од 18,88 милиона евра. Александар Влаховић, Данко Ђунић и Драган Лазаревић су у поменутом предузећу имали већински удео, док су два аустријска држављана имала остатак власништва. По кривичној пријави поднетој тужилаштву у Клагенфурту маја 2015. новац је требало да послужи за куповину неког земљишта у Београду које би, затим, било пренамењено у грађевинско и тако стекло далеко већу вредност. Само петина „кредита“ је утрошена у те сврхе, док је остатак завршио на рачунима власника „Ентхусе“, највећим делом оних у власништву тројке из Србије.

По моделу „Ентхусе“ данас се новац пљачка и пере преко пројекта „Београд на води“, за који су Магазин Таблоид, а после њега и ОЦЦРП, доказали како он представља главни канал преко кога се финансирају блискоисточни терористи, што је један од основних разлога због кога смо на врху црне листе ФАТФ-е.

Александар Влаховић је, исто као и Гузенбауер и Мали, у једном тренутку био званични саветник Александра Вучића. Њих тројица су српског премијера, а сада председника, могли само да саветују како се краде и пере новац.

Тал Зилберштајн и његов партнер Бени Штајнмец су 2017. у оквиру истраге румунске Агенције за борбу против корупције ухапшени у Израелу. Наводно су Румунију оштетили за 150 милиона евра мешетарећи са некретнинама по моделу „Ентхуса“. Обојица су били саветници аустријске странке СПО док јој је на челу био Гузенбауер, који фигурира и као директор у великом броју њихових компанија. Штајнмец је, уз то, новац улагао преко аустријског могула некретнинама Ренеа Бенка, чији је саветник био – Гузенбауер.

Амерички ФБИ је својевремено утврдио како је извесни Пол Манафорт од бившег украјинског председника Виктора Јануковича добијао милионске суме како би подмитио европске и америчке политичаре да му дају подршку. На списку подмићених се, према порталу „Политицо“, налази и Гузенбауерово име. Он је ово негирао, али веома неубедљиво. Наиме, он тврди како новац за Украјину није добио од Манафорта, већ као саветник (опет та функција) и то од једне британске фирме чијег се ни имена не сећа!?!

Америчка лобистичка агенција „Мерцурy Публиц Аффаирс ЛЛЦ“ је сходно америчком закону објавила како је Гузенбауер у мају 2013. имао више састанака са конгресменима у Вашингтону. Трошкове је платила белгијска организација „Еуропеан Центре фор а Модерн Украине“ („Европски центар за модерну Украјину“), која доказано ради за Јануковича. Тим сусретима је присуствовао и Романо Проди, још један од саветника Александра Вучића.

На овај начин је посредно доказано и да је ФБИ био у праву када је тврдио да је Гузенбауер незаконито добио новац да лобира за Јануковичеву партију. Исти сценарио се дешава и сада са Вучићем, будући да је бивши аустријски канцелар познат по томе да једном испробани модел стално примењује (видети случај „Ентхуса“).

Гузенбауерова улога у Србији је не само да формира и усаврши начин прања пара, већ и да користећи своја познанства лобира да Вучић и његова камарила не буду одмах ухапшени. Све то, кроз буџет и парафискалне намете, плаћа овдашњи народ.

Све је ово познато и ФАТФ-и и америчком Стејт дипартменту, због чега смо код оба на црним листама. Чињеница да смо недавно доспели међу још десет најозлоглашенијих земаља за прање новца и финансирање тероризма, значи да смо на само корак од међународних санкција од којих је она најблажа искључење из међународних новчаних трансакција.

Ово директно и недвосмислено потврђује извештај „Монеyвал“-а из 2016. године, који на самом врху стране 7 упозорава: „Српске власти нису биле ефикасне у истрази прања новца, као и суђењу и кажњавању починилаца. Резултати не одговарају ризику са којим се суочава Србија.“

Опрани новац стечен криминалом и корупцијом, по тврдњама истражитеља Уједињених нација, када би био враћен у легалне токове износио би пет одсто бруто домаћег производа.

А 1. Прање у прљавој води

У свом извештају из марта 2017. Стејт дипартмент (америчко министарство спољних послова) тврди како „Србија не досеже ни минималне стандарде борбе против шверца људи (трафикинг)“. У то време је Магазин Таблоид писао како браћа Александар и Андреј Вучић за позамашну своту помажу „мигрантима“ да се дочепају Запада, а како предузеће у власништву министра Александра Вулина за новац добијен из буџета пребацује мигранте са једне на другу страну Србије.

Извештај „Монеyвал“-а из 2016, који су у својим даљим истрагама користили истражитељи Европске комисије, јасно приказује како су српске власти на речима свесне опасности која држави прети од тероризма, али да уопште ништа озбиљно не чине како би спречиле његово финансирање.

У свом кратком јавном образложењу стављања Србије на врх црне листе земаља које перу паре и финансирају терористе, ФАТФ 23. фебруара 2018. таксативно наводи седам услова које Србија мора да испуни како би била скинута са листе.

Текст овако гласи: „…У фебруару 2018. године, Србија је изјавила да ће остварити политичку преданост на високом нивоу како би радила с ФАТФ-ом и МОНЕYВАЛ-ом и ојачала ефикасност свог режима АМЛ / ЦФТ (спречавање прања пара / борба против финансирања тероризма) и решила све са тим повезане техничке недостатке. Србија ће радити на спровођењу акционог плана за постизање тих циљева, укључујући: (1) ажурирање НРА-а ради бољег разумевања кључних ризика; (2) подвргавање надзору правника, нотара и казина; спровођење надзора на ризику од АМЛ / ЦФТ базираних послова и повећање ресурса надзорног особља у складу са секторским ризицима; (3) спровођењем мера везаних уз ЦДД, политички изложених особа и преноса порука у складу с ФАТФ стандардима; (4) успостава успешног механизма за осигурање правовременог приступа корисним подацима о праву власништва над правним лицима и оквир који осигурава да су такве информације примерене, тачне и актуелне; (5) осигурање адекватне и ефикасне истраге и казненог гоњења треће страе смерница органима за извештавање и предузимање одговарајућих мера за непрофитне организације у складу с приступом који се темељи на ризику; и (7) осигуравање спровођења без одлагања циљаних финансијских санкција везаних за финансирање пролиферације….“

Поред испуњавања ових седам услова ОЦЦРП од ФАТФ-е тражи да Србију услови и давањем комплетних података у вези са пројектом „Београд на води“, посебно оних у вези са ноћним рушењем у Савамали. Немогуће је, тврди се, да полиција некажњено игнорише захтеве тужилаштва о спровођењу одређених истражних радњи. Ово је више него јасан доказ тврдњи како се управо преко овог пројекта перу паре намењене финансирању терористичких организација, али и богаћењу људи на врху власти. ФАТФ у интерним документима потврђује како ће овом случају, као и целом пројекту „Београд на води“, посветити посебну пажњу.

А 2. Увек у криминалном врху

ФАТФ (Финанциал Ацтион Таск Форце /он Монеy Лаундеринг/, односно Радна група за финансијско деловање /против прања новца) основана је на састанку Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) у Паризу јуна 1989. са ограниченим трајањем. Последњи пут је њен рад продужен априла 2012. и сада важи до 31. децембра 2020. године

Од почетка рада организација је издала 40 предлога, а после 11. септембра 2001. још девет посебна предлога за борбу против финансирања тероризма. Савет безбедности УН је ове предлоге прихватио као међународно важеће стандарде, иако нису непосредно примењиви закони.

Од јуна 2000. ФАТФ објављује такозвану НЦЦТ листу, односно списак земаља и територија које или одбијају сарадњу или одбијају примену издатих препорука, односно доношење закона и њихову примену у борби против прања пара и финансирања тероризма. На врху те листе од скора се налази и Србија. Како би се обезбедила примена стандарда ФАТФ-е и у земљама које нису чланице ОЕЦД-а основане су регионалне организације које своје извештаје предају ФАТФ-и

Србија је чланица „Монеyвал“-а, односно под његовим надзором. То је експертска група при Савету Европе основана 1997. по стандардима ФАТФ-е да би надзирала примену препорука у вези спречавања прања пара и финансирања тероризма. Истражитељи „Монеyвала“-а раде и на терену, односно спроводе истраге у вези новчаних токова.

А 3. И Македонци перу новац преко Србије

У свом извештају из 2016. „Монеyвал“ прецизно наводи разлоге који су га довели до закључка да се Србија слабо или уопште не бори против прања новца и финансирања тероризма. Између осталог, на страни седам се тврди како реално не постоји ризик од одузимања имовине стечене криминалом. Ту се мисли на непостојање Закона о пореклу имовине чије доношење успешно годинама блокирају Александар Вучић и камарила окупљена око њега, јер би и они могли и морали да дођу под његов удар.

На истој страни се у следећем ставу тврди како је у Србији до тада покренут само један судски поступак у вези сумње на финансирање тероризма, али да ни у њему није донета пресуда.

У образложењу одлуке ФАТФ-е од 23. фебруара 2018. да се Србија стави на врх црне листе, које није доступно јавности, између осталих доказа како је сам врх власти укључен у прање новца наводи се: бројни рачуни Синише Малог и одбијање тужилаштва да спроведе истрагу у вези тога, случај илегалног уноса 200.000 евра у земљу којима је министар Александар Вулин платио стан и одбијање државних власти да спроведу истрагу, случај фирми у пореским рајевима, случај грчке компаније „Актор“ са којом је министарка Зорана Михајловић потписала уговор о извођењу радова на Коридору 10 иако се у том тренутку против компаније водила истрага по оптужбама за прање пара, ангажовање за „саветнике“ Александра Вучића људи који су осумњичени за прање пара и давање, односно примање мита, званична истрага спроведена у Македонији којом је потврђено да велики број тамошњих политичара и мафијаша новац пере преко Србије…

Милан Маленовић, Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Предраг Поповић: Бетонирање Дунава

5 (8) Под влашћу Српске напредне странке Србија је престала да постоји као држава, постала …

Браћа Вучић још нису отишла на полиграф због плантаже марихуане “Јовањица”

5 (6) Одбрана Предрага Колувије, већинског власника имања „Јовањица“ на коме је прошле године заплењена …

2 Коментара

  1. Narode vi se samo iscudjavajte dok oni rade posao. Samo i dalje glasajte za njih.

  2. NAJTEŽA KAZNA ZA VUČIĆA

    Vučić je sigurno zaslužio najtežu kaznu. I on to sam zna pa zbog toga nesme da dozvoli slobodu rada suda i medija u Srbiji. Vučiću su dobro poznate teme: Izdaja, Ustav, Brisel, pljačka, rasprodaja naše grude, Kosovo, stalno obmanjivanje srpskog naroda… To nisam ja radio već je to radio Vučić. Šta tu nije jasno!? Da li ja lažem!? Hajde da to proverimo! Ako je učestvovao samo u jednom pomenutom zlu!?Odmah najteža kazna nego šta…
    P:Sajdžo 2018.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend