Прасићи као јунаци економске бајке

0
(0)

Србија која је пре два века, у време владавине Милоша Обреновића, своју економију заснивала на извозу више од 200.000 свиња, данас не извози животиње у Европу

Србија има потенцијал за производњу више од 14 милиона свиња, међутим узгаја се од четири до шест милиона свиња годишње.

Иако Србија у производњи свиња заостаје за Данском, становницима две земље је заједничка гастро љубав према свињетини.

Дански писац Ханс Кристијан Андерсен би, да је данас жив, вероватно поред „Ружног пачета“ или „Мале сирене“ написао и бајку о прасету, јер у земљи која данас добар део економије заснива на узгоју 20 милиона свиња, причу о тим животињама не би могао да избегне. 

Прасићи на жалост многих не живе у Андерсеновим бајкама, а свињетина је храна која добро може да се уновчи што зна и пет и по милиона Данаца, којима извоз на тржиште 120 држава света, омогућава да остваре делић економске бајке у време глобалне кризе. 

Данска технологија узгоја свиња, али и високоразвијена кланична индустрија, препознате су у свету као најбоље што у тој области може да се понуди, због чега поруџбине за куповину прасића и свињског меса стижу од Канаде до Јапана, без обзира на цену која је већа од конкурентске. 

Да Данци, у земљи окруженој морем, пођеднако маре и за свињетину, колико и за рибу, уверила се и група аграрних новинара из Србије, која је у организацији Асоцијацје медија упознала главне одлике свињогојства у тој земљи. 

Према подацима Данског савета за пољопривреду и храну, прошле године извоз у области свињарства износио је око или пет процената укупног извоза Данске, односно више од 42 одсто укупног пољопривредног извоза који износи око 10 милијарди евра. Више од 4.600 фармера 2011. бавило се узгојем свиња, а извезено је више од два милиона тона свињетине и око седам милиона прасића за приплод. 

Истовремено, Србија која је пре два века, у време владавине Милоша Обреновића, своју економију заснивала на извозу више од 200.000 свиња, данас не извози живе животиње у Европу, јер још увек свиње вакцинише од свињске куге. И поред тога што стручњаци процењују да Србија има потенцијал за производњу више од 14 милиона свиња, данас се узгаја од четири до шест милиона свиња годишње.

Љубав према свињском печењу у Србији је постала митска, али ни Данци не крију такву наклоност, у шта су се уверили новинари из Србије приликом посете репрезентативном здању данског Парламента, чији су ходници били окупани мирисом печене свињетине, која се нарочито интезивно припрема пред божићне и новогодишње празнике. 

Заједничко за обе земље и то што су захвалност и љубав према свињама, хранитељкама многих генерација, показале подизањем споменика тим животињама који се налазе у близини Архуса, односно Сремске Митровице. 

Спону представља и то што се дански начин узгоја свиња, који подразумева виско степен заштите, контроле и годишњи прираст по крмачи од око 30 прасади, примењује и на неколико највећих фарми у Србији. 

Успеху данског извоза у области свињарства значајно доприноси и највећа кланица у земљи и једна од највећих на свету – Данска круна (Денисх Цроwн) у којој се недељно обради око 100.000 свиња, а коју годишње посети око 20.000 радозналих ђака, студената, стручњака и новинара како би се упознали са процесом производње. 

Све у кланици је аутоматизовано и прилагођено потребама купаца у више од 100 земаља света. Производња је следљива, а иде се чак тако далеко да се комади меса обрађују ултразвуком како би се утврдио тачна проценат масти.

Данска је иначе најскупља за живот међу земаљама Европске уније. Цене производа и услуга су у Данској 44 одсто више од просека ЕУ за 2011. годину.

Данска круна продаје све. Од папака, репова и ушију, до изнутрица, масти и крви, које се, осим за људску исхрану, користе за прављење хране за кућње љубимце, али и за грејање објеката и производњу биодизела. 

Ту групацију, која се бави и прерадом говеђег меса, запошљава око 23.000 радника, у власништву је око 9.000 фармера, а како је истакнуто, 90 одсто производње извози. 

Како су истакли у Данском савету за пољопривреду и храну, земља се спрема и за примену новог прописа Европске уније који пооштрава услове у којима ће свиње моћи да се гаје, што се пре свега односи на суорасне крмаче, које ће од 1. јануара 2013. морати да се држе заједно са осталим крмачама, како би имале више простора него при одвијеном гајењу. 

То је обавеза коју ће дански узгајивачи морати да поштују, иакао је процењено да ће трошкови спровођења директиве по једној супрасној крмачи износити око 360 евра, што би на нивоу Европске уније могло да донесе смањење производње у свињарствуза око 10 одсто. 

Колико је производња свињског меса у Данској испред других у свету показује и то што стручњаци, у складу са светским трендовима заштите околине, израчунавају и емисију угљендиоксида по килограму произведеног меса. 

Напредак су истакли податком да се у Данској данас произведу две свиње са истим утицајем на животну средину, као што је била производња једне свиње 1985. године.

 

БЕТА

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучићев антисрпски глобалистички режим уводи Србију у банкрот, ево шта следи

5 (9) Економски биланс стања монетарно одређује номиналну вредност својине у датом тренутку. Он на …

Кевин Смит: Поведе ли Вучић Србију путем суноврата, вјерујем да ће велики српски народ устати

4.7 (9) Срби се с правом поносе својом историјом. Надајмо се само да овом приликом …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *