Интервју

Преостали Срби у Хрватској пред понором асимилације

О нестајању Срба у Хрватској, њиховим политичким представницима, етничком чишћењу, атаку на ћирилицу, европским изборима у Хрватској и српским поделама за “Вести” говори адвокат Јован Ајдуковић, председник Наше странке, српске партије коју је пре неколико година основао у Вуковару.

Били сте део најужег тима СДСС-а и председник Заједничког већа општина у Вуковару, шта је пресудило да оснујете Нашу странку?
– Политичко лицемерје и дискриминација председника СДСС-а Војислава Станимировића и председника СНВ Милорада Пуповца према српској заједници и одустајање од виталних националних интереса. Оног момента када се једнострано одустало од заштите права и интереса Срба у РХ и избегличког српског корпуса, кроз заштиту права и интереса појединца, ту за мене више није било места.

Ердутски споразум

Колико је данас актуелан Ердутски споразум, какве обавезе су потписници преузели, а које Хрватска игнорише?
– Ердутски споразум и његов проведбени акт Писмо Владе РХ за завршетак мирне реинтеграције у Подунављу су трајни и обавезујућ акти, који су формално-правно изнад закона РХ и морају се поштовати. Зашто се не поштују, питајте председника СДСС-а Станимировића, председника СНВ-а Пуповца и председника Заједничког већа општина Црногорца. Они су као саборски посланици били саучесници у доношењу низа закона на штету Срба.

Јесте ли отишли због личне увређености или су разлози дубљи?
– Отишао сам увређен и разочаран, али најмање због личних разлога. Планско нечињење званичних представника СДСС-а довело је Србе у РХ у безнадежну ситуацију, до руба сиромаштва и понора асимилације. Србија као наша матична држава, од истих тих парадера је исмијана. У великој мери томе је допринео и став бившег председника Србије Бориса Тадића за кога је постојао само Пуповац и мали круг око њега.

Ћирилица и табле

Атак на двојезичне табле у Вуковару до усијања је довео политичке страсти, како видите расплет?
– Кључно питање останка Срба на овим просторима никада није било питање ћирилице и двојезичности, већ питање незапослености и економске несигурности. Све што се десило у Вуковару је последица преданог рада СДП-а и СДСС-а.

Какве су шансе да Срби из Хрватске имају свог посланика у Европском парламенту?
– Готово никакве! Одлазак Пуповца на листу СДП-а за Европски парламент је један од најтежих политичких шамара Србима у РХ и избегличком корпусу. Ово је најсигурнији начин да се преостали Срби у РХ поведу на пут денационализације и асимилације у хрватски етникум. Тиме је повређена и држава Србија и председник Николић који нас је за Видовдан 2013. све позвао у Београд. Тада су сви председници српских странака обећали да ћемо на свим будућим изборима излазити заједно на српским листама. По повратку у Загреб то је заборављено, Пуповац је отишао на хрватску листу.

Како видите будућност Срба у источној Славонији, Банији, Кордуну, Далмацији, у градовима?
– Све ове године Хрватска је све чинила да онемогући повратак избеглих Срба. Можда би искорак био када би председници избегличких организација повели избеглице из Србије у своје завичаје и ту заједно са њима остали. Ако то не учине одмах, нека се више тим питањем не баве само због властите користи и стицања политичких поена. Једино ће остати и опстати Срби у источној Славонији, Барањи и западном Срему, јер смо једино ми у већем броју остали у својим кућама и за сада не размишљамо о одласку, јер нас охрабрује близина са матичном државом.

Иста кухиња
Како оцењујете позив на бојкот српских трговина у Вуковару, као и физички напад на госте једног кафића?
– Неозбиљан је текст анонимног аутора који је позвао на тај бојкот, а који очито иде из исте кухиње, односно заједничких служби СДП-а и СДСС-а. Депласирано је придавати тој провокацији озбиљан и драматичан значај као што то ради Пуповац.
Локали којима су власници Срби не раде ни боље ни горе него пре овог инцидента. А за инцидент у кафићу рано је давати коначне оцене, јер је истрага у току.

Мирна реинтеграција источне Славоније показала је да је “Олуја” имала алтернативу. Коме то није одговарало?
– Није одговарало Загребу који ју је и провео. Али, наравно да је мирна реинтеграција показала начин како се могао избећи и “Бљесак” и “Олуја”. Али карактер тих операција и њихов првенствени циљ био је етничко чишћење и нестанак Срба из Хрватске. 

 

Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!