– Привреда Србије је у депримираном стању и и питање је када ће све потпуно стати и настати потпуни колапс, због чега Влада не треба да се бави популизмом и демагогијом већ да привреди укаже на јасне планове и циљеве шта треба да се ради – изјавио је јуче председник клуба „Привредник„ Бранислав Грујић на скупу „Економски приоритети Владе„ у ПКС-у, и поновио „молбу Влади да се не бави демагогијом већ да изађе с јасним циљем и курсом шта треба да се ради и где идемо”. – Очекујемо од ове владе да представи јасну визију и курс где треба да будемо 2014. и 2015. године.
Грујић је запитао како држава намерава да смањи незапосленост с 24 на 15 одсто и како да привуче домаће и стране инвеститоре. Он је поручио да је Србији потребна темељна реформа и реорганизација друштва, и указао на то да су се и у свету промениле оријентације политичких руководстава која се све више баве економским питањима а не демагогијом.
Мере које Влада Србије најављује за опоравак привреде предузетници доживљавају као нова оптерећења и те мере у суштини не помажу привреди, изјавио је председник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић.
Ниједна од тих мера не значи растерећење привреде и све те мере су трошковне, рекао је Кнежевић новинарима у Привредној комори Србије и додао да је најгора од тих мера ново најављено задуживање по моделу подстицајних кредита, јер 70 одсто привреде не може узети те кредите кратке рочности. Стални представник Међународног монетарног фонда у Србији Богдан Лисоволик потврдио је јуче да ће мисија Фонда доћи у Београд у септембру, али током званичних разговора с представницима Владе Србије неће бити речи о новом аранжману. Он је на конференцији о економским приоритетима Владе Србије рекао да ће се том приликом разговарати о новом Закону о Народној банци Србије.
Државни секретар у Министарству финансија и привреде Влајко Сенић јуче је такође најавио долазак мисије ММФ-а, с којом ће бити вођени разговори о јавним финансијама у Србији и начину за превазилажење кризе. Он је такође рекао да једна делегација ММФ-а на нивоу техничких експерата долази у уторак у Београд да се упозна са стањем у јавним финансијама Србије и ту ће остати наредну недељу. Рекао је и да је економска ситуација у земљи веома тешка, при чему за отплату дугова и финансирање дефицита буџета треба обезбедити око четири милијарде евра до краја године, а за финансирање камата на кредите држава мора да издвоји око 66 милијарди динара.
– Решење проблема неликвидности је приоритет број један за српску привреду – изјавио је јуче председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин. – Општа је пракса да сви свима дугују и нико ником не плаћа, што мора да се прекине.
Бугарин је рекао да тренутни дугови јавног сектора износе више од 110 милијарди динара и апеловао у име привреде на државу да се прекине ланац генерисања дуга привреди од јавног сектора, успостави финансијска дисциплина у плаћању, ефикасно решавање судских спорова и обезбеди примена законских прописа.
– Без решења проблема неликвидности српске привреде не може се решити ни питање стабилизације јавних финансија, смањења буџетског дефицита, јавне потрошње, незапослености и повећања привредне активности – навео је он. – Неликвидност привреде доводи до генерисања дужничког ропства које води у гашење предузећа.
Председник ПКС-а је навео да неликвидност за последицу има пад привредне активности, производње и извоза, смањење прилива у буџет и смањење запослености. Бугарин је оценио да је криза додатно продубила неликвидност и да највећи цех плаћају мала и средња предузећа, а највећи генератор неликвидности, по његовим речима, су јавни сектор, фондови, предузећа с којима је раскинут уговор о приватизацији и трговински ланци.
Е. Дн.
Индустрија пала четири одсто
Индустријска производња у Републици Србији у јулу 2012. године мања је четири одсто у односу на јул 2011. године, а у односу на просек прошле године мања је 7,6 одсто, објавио је јуче на свом сајту Републички завод за статистику.
Посматрано по секторима, у јулу 2012. године, у односу на исти месец лане, забележен је пад производње у прерађивачкој индустрији (6,2 одсто), снабдевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији (2,7 одсто), док је у рударству евидентиран раст од 19,4 одсто.
Раст продукције забележен је код капиталних производа (22,3 одсто), трајних производа за широку потрошњу (4,9 одсто) и нетрајних производа за широку потрошњу (1,9 одсто).
Дневник
