Економија

Привредни раст Србије међу најнижим у Европи

На почетку 2017. резултати српске привреде су погоршани у неколико области, док су спољни дефицит и инфлација повећани, оцена је аутора новог броја „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН).

Раст спољног дефицита и инфлације углавном је последица кретања цена на светском тржишту, тако да су ова погоршања привремена, успоравање раста привреде последица је институционалних слабости, које су се најдрастичније испољиле у електропривреди. Добре резултате Србија је на почетку ове године остварила у јавним финансијама, а одређена побољшања и на тржишту рада.

Аутори „Кварталног монитора” посебно указују да је изостао значајнији напредак у реформама. Поред осталог и због одржавања председничких избора. Они закључују да учестали избори у Србији имају знатно негативније последице, него у земљама функционалне тржишне привреде.

– Привредни раст у првом тромесечју 2017. од 1,2 одсто, у поређењу са истим периодом претходне, најнижи је у последњих годину дана и један од најнижих у Европи у том периоду – казао је Милојко Арсић, уредник „Монитора”. – Мада још постоји могућност да се у преосталом делу године убрза раст и достигне планирана стопа од три одсто, пропуштена је прилика да раст у овој години буде већи од планираног, што ће постићи многе земље у Европи.

Лоше управљање јавним предузећима испољило се у паду производње у електропривреди у првом кварталу око 15 одсто. Међутим, и да није било проблема у ЕПС-у, Србија би у том периоду остварила раст од два одсто, сматра Арсић, што је двоструко мање од просека земаља централне и источне Европе у том периоду. То указује да постоје и други проблеми који ометају раст њене привреде: слаба заштита својине и уговора, висока оптерећеност приватног сектора компликованим процедурама, висока корупција, слаба конкуренција, сива економија, неизграђена инфраструктура и друго.

Главна ограничења за раст привреде су у привредном амбијенту и она се не могу превазићи фискалном и монетарном политиком. Инфлација је убрзала почетком 2017. године, али анализа „Монитора” показује да је ово убрзање већим делом било сезонског повећања цена воћа и поврћа и раст цена нафте.

У експозеу мало о привреди

Милојко Арсић је приметио да је мандатарка за састав Владе Србије Ана Брнабић у експозеу у први план ставила техничко-процедуралне аспекте реформи, економске политике и додатну едукацију. Док су у другом плану остали општи услови пословања привреде.

Повишице од пет-шест одсто

Плате и пензије у Србији не би требало повећати више од пет-шест одсто, у складу са растом производње и инфлације, рекао је јуче Милојко Арсић.

Њихов раст требало би да прати раст производње и инфлације. „Ове године привредни раст би могао да буде 2,5 до три одсто, а толико и инфлација, што значи да плате и пензије треба повећати око пет-шест одсто”, рекао је Арсић.

Аутор: А. Микавица

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!