Привредници траже мањи порез на имовину

У Унији послодаваца Србије упозоравају да ће због „трошкова које нико не може да издржи” доћи до масовног затварања фирми

Изменама Закона о порезу на имовину привреди и грађанима су наметнути и по десет пута већи порези него прошле године, указују из Уније послодаваца Србије. Увећавањем пореза на имовину покушано је да се надокнади недостатак новца у буџетима општина због укидања накнаде за градско грађевинско земљиште. „На овај начин дошли смо до тога да имамо укинуту једну накнаду, а давања већа него док је она била на снази”, тврде из овог удружења привредника.

Измене метода за израчунавање пореске основице пореза на имовину за пословне субјекте који не изражавају вредност непокретности у њиховим књиговодственим евиденцијама на основу фер тржишне вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), стварају огромне проблеме у пракси.

Један од главних параметара за обрачун вредности имовине сада је зона у којој се имовина налази, а зоне одређује надлежна локална самоуправа. Из Уније послодаваца подсећају, да су локалним самоуправама дата овлашћења у одређивању зона приликом утврђивања тржишне вредности непокретности, али тврде да градови и општине немају обучене и квалификоване људе за тај посао. Зонирања нису међусобно усклађена међу локалним самоуправама. Свака доноси одлуку о зонирању својих територија и већ постоје случајеви у којима се порез на имовину за суседне непокретности, које су на граници између зона у различитим општинама драстично разликује, иако практично не постоји разлика у нивоу комуналне опремљености.

Нису предвиђене корективне мере у зависности од квалитета, односно старости специфичне имовине.

У пракси то значи да се пореска основица за нову некретнину и ону која је стара 70 година неће уопште разликовати.

„Порез на канцеларијски простор у згради која је изграђена 1963. године исти је као за потпуно нову зграду. Раније је Пореска управа на основу фактуре по којој је купљен простор израчунавала висину пореза на имовину, а сада град Београд тај исти простор који је купљен за 700 евра по метру квадратном процењује на 2.000 евра, без обзира да ли је реч о канцеларији или подруму”, наводе пример из Уније.

Један од примера нелогичног зонирања је и Панчево где је прописано да квадратни метар у другој зони кошта више него у првој.

У Ваљеву је, на пример, порез на имовину увећан и до 500 одсто. Тако је порез на имовину за халу површине 1.000 квадратних метара изграђене 1961. године у 2013. износио 180.000 динара, а у 2014. исти тај порез је 1.033.665 динара. Објекат је локална самоуправа проценила 1.200.000 евра, иако је његова реална тржишна вредност 100.000 евра.

„Због тога што су се зонирањем бавили нестручни људи из општина, којима је очигледно била потребна обука пре него што су се латили тог посла, у Београду у неким областима које припадају другој зони, која би требало да буде најопремљенија, имамо само изроване улице, водовод и канализација после сваке јаче кише запушава и плави имовину предузећа, нема даљинског грејања, нема детаљног плана регулације (детаљни урбанистички план), нема ТВ кабловског сигнала, нема банке, поште, маркета. Тако смо у ситуацији да у другу зону спадају луксузни објекти у општини Нови Београд, али и у Маринковој бари, најруралнијем делу Београда.”

Унија послодаваца Србије захтева хитну измену Закона о порезу на имовину како би се зауставило затварање предузећа, јер оволике трошкове нико не може да издржи. Морају се увести корективни фактори приликом одређивања тржишних вредности непокретности и никако се не сме дозволити локалним самоуправама да саме зонирају простор. Држава, сматрају, треба да стимулише реални сектор који редовно плаћа све своје обавезе, а не да га кажњава оваквим штетним законима, толеришући оне у сивој зони, поручују надлежнима из Уније послодаваца.

Министарство: Стопе пореза по закону

Законом о порезу на имовину прописано је да јединице локалне самоуправе утврђују стопе пореза, при чему не могу бити више од законом прописаних, али могу бити ниже, поручују из Министарства финансија.

Колике ће стопе бити одређује скупштина локалне самоуправе, како би пореско оптерећење на својој територији учинила оптималним са становишта пореског терета за обвезнике и прихода из којих јединица локалне самоуправе остварује своје финансирање.

Закључно са 2013. годином основица пореза на имовину за непокретности обвезника, који води пословне књиге, била је књиговодствена вредност непокретности која, у највећем броју случајева, није одражавала стварну вредност непокретности. Министарство сматра да не би требало поредити пореску основицу за 2014. годину са лањском, већ што реалније одређивати зоне, просечне цене квадратног метра по зонама и пореске стопе.

Јединице локалне самоуправе утврђују висину стопе амортизације за коју се може умањити пореска основица за непокретности обвезника који не воде пословне књиге.

Александар Микавица, Политика