Проф. др Србољуб Живановић: Римокатоличка „црква“ наставља да се бори против Православља и српског народа

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је на захтев својих чланова римокатолика који су сматрали да је папа Фрања другачији од својих претходника и да нећеманифестно изражавати мржњу према православним Србима, упутила писмени позивпапи Фрањи да приликом боравка у Босни и Херцеговини посети јасеновачко стратиштеу Доњој Градини и да очита бар једну молитву за покој душа невиних жртава хрватскогримокатоличког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.

Нажалост, Међународна комисија за истину о Јасеновцу никада није добила одговор на овајпозив. Папа Фрања је боравио у Босни и Херцеговини, а није обишао Доњу Градину. Било му јепознато да је у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљене Срба, Јевреја и Рома убијено преко 700 000 Срба 23 000 (од укупно 33 000, колико их је било у Хрватској) Јевреја и 80 000 Рома (практично сви). Међу овим невиним жртвама било је 110.000 деце испод 14 годинастарости. Такође му је било познато да је преко 1400 римокатоличких свештеника, поред бројнихчасних сестара и католичких активиста, лично клало, убијало, насилно покрштавало итд. невинежртве. Сви бискупи римокатоличке „цркве“ у Хрватској су као чланови хрватског сабора или парламента гласали за доношење најгрознијих расистичких закона по којима су сви Срби јевреји и Роми стављени ван закона, па је свако могао да их убије, мучи, опљачка или протера, а да за тозлодело да никоме не одговара.

Понашање римског папе Фрање који је избегао да посети Доњу Градину поново показује да и он не жели да укаже да је римокатоличка „црква“ у Хрватској била главни организатор покоља Срба, Јевреја и Рома. Тиме није изразио жељу да се огради од починилаца злочина и да изразипокајање због патњи невиних жртава. Папи Фрањи је познато да његова „црква“ жели да прогласиза свог светитеља злочинца Алојзија Степинца кога је Италијански историчар Марко Аурелије Ривели назвао „надбискупом геноцида„, и кога је папа Јован Павле II прогласио за „блаженог“ на путу да постане римокатолички светац.  Бројни јасеновачки логораши који су успели да преживеклање и мучење сведоче да је надбискуп и кардинал Степинац лично клао српску децу и да јенасилно покрштавао православне Србе и Јевреје, међу којима су били и они. Познато је да језлочинац и надбискуп Степинац лично водио кољаче из Јасеновца на поклоњење папи у Рим. Он је био и врховни војни духовни вођа свих хрватских кољача Срба, Јевреја и Рома.

Настојање Ватикана и римокатоличке „цркве“ да добије сагласност Српске православне цркве запроглашење Степинца за светитеља нажалост наилази на подршку неких архијереја СПЦ, којисматрају да ће се евентуалном сарадњом са римокатолицима отупити њихова оштрица противСрба. Недавни поступак папе Фрање јасно показује колико је такво мишљење погрешно. Изјавада треба да дође до помирења „две хришћански цркве“ је потпуно погрешна.  Римокатоличка„црква“ није хришћанска црква (према учењу Св.владике Николаја и Св. аве Јустина) јер се начелу те „цркве“ не налази Господ, већ један самопроглашени човек и владар који себе називапапом и тврди да је наследник Светог Петра. У Светом Писму се јасно наводи да Господ ИсусХристос никада није поставио Светог Петра за свог наследника већ је сву власт препустиосветим апостолима. Ни сам Символ вере који имају римокатолици је другачији од символа вере уПравославној Цркви. Православни хришћани и римокатолици немају исту веру. Догматскеразлике су веома велике и зато је по речима Св. аве Јустина римокатоличка „црква“ свејерес.

Архијереји СПЦ не смеју да забораве да им српски народ неће опростити залагање појединихепископа, тзв. екумениста који се залажу за некакво помирење са римокатолицима који се никаданису покајали за сва своја злодела. Велики је грех што је успостављена некаква комисија задијалог са хрватском римокатоличком „црквом“ ради превазилажења јаза који постоји измеђухрватских кољача и српских жртава.Та комисија, којој је на челу садашњи митрополитЗагребачко–Љубљански нема право да пређе преко 187 грозно мучених и убијених православнихсвештеника у Хрватској, или преко 300 протераних православних свештеника, преко мучења иуморства Светих владика Петра Зимоњића, Платона Бањалучког, Саве Трљајића, митрополитаЗагребачког Доситеја, Светог Вукашина из Клепаца и других. Не сме се заборавити ни рушење ипљачкање православних храмова ни стратишта у Пребиловцима, Глини, Бихаћу, Санском мостуи бројним другим местима, као ни грозне јаме у које су бацани Срби и Јевреји на Велебиту и другим местима, или пак стратишта на Пагу, Јадовном и низу других места. Један православниепископ је недавно изјавио да не смеју да се поремете добри односи СПЦ и римокатоличке„цркве“ ради“ једног надбискупа из II светског рата. Тога епископа треба подсетити да је сасвимдругачије говорио пре него што је постао епископ у Републици Хрватској. Нажалост, овај епископ, у свом покушају да се додвори властима у Хрватској, сада покушава да умањи број жртавастрадалих у систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, иако му је познатода је Међународна комисија (без присуства Срба или Хрвата) тачно утврдила број жртава.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу са жаљењем закључује да се римокатоличка„црква“ и њен поглавар папа Фрања, као ни држава Ватикан ни једном речју не ограђују одзлочина које су починили римокатолички свештеници и активисти и Хрвати римокатолици противСрба, Јевреја и Рома… Ниједним својим поступком нису изразили покајање ни молбу за опроштајсвојих грехова.

Професор др Србољуб Живановић

Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу

Лондон, Велика Британија

 

Срби на окуп