Прошле недеље у престоници Израела премијерно је изведен чувени комад Душка Ковачевића “Професионалац”.
– Чињеница да је један комад на српском језику заживео на сцени позоришта тог великог народа сама по себи пуно значи – каже Душко Ковачевић, и додаје да је по информацијама које су до њега дошле то и једини текст на нашем језику који је тамо игран.
Додаје потом да је, природно, био врло заинтересован за реакције публике:
– По свему што сам са разних страна сазнао, комад је јако добро прочитан од уметника и примљен код публике. Живот у сталној тензији праћења и где неко неком вазда ради о глави је прича коју и они добро разумеју.
Лука Лабан и Тео, полицајац који је не само радни век него и живот провео уходећи писца да би му на 45. рођендан све признао и тако “променио живот уназад”, оставили су снажан утисак на јерусалимску публику.
Тај комад има свој богат живот на светским сценама, а Душко Ковачевић каже да су га вести с премијере подсетиле на још једну давнашњу, када је игран у Ирану.
– То је прича о томе како нешто што је настало у, како се то каже, малој средини и на малом језику може да заживи на старим језицима или у далеким великим народима – вели Ковачевић.
Ансамбл и позориште
Улоге тумаче Аријех Чернер, Дуду Бен-Зев, Јаел Токер, Јоси Еини, а поменимо, јерусалимски Кхан Тхеатре је престижно репертоарско позориште у Израелу основано 1967, а смештено у старо, рестаурирано импозантно здање из доба отоманске империје.
Режију “Професионалца” у Кхан Тхеатру потписује Мор Франк, а комад је превела Дина Катан Бен-Зион, која о својим утисцима каже:
– Комад је у сваком погледу одлично изведен и одигран.
По њеним речима, о томе говоре и реакције публике:
– Ова тужна комедија је редитељски снажно представљена, а глумци су је с великим надахнућем извели, тако да је драма и на хебрејском упечатљиво говорила о оном што је истинито, болно, трагикомично и невероватно релевантно. Такође ми се допао програм, који је смишљен тако да комад представља у ширем контексту, укључујући не само сажети садржај и значај, познату реченицу Данила Киша (“Кад сви лажу…”), као и подсетник на „Љубичицу белу“ Зени Лебл, него и опсежан интервју о данашњем човеку угроженом продором технологије у најприватније просторе.
Блиц
