Београд — Низак стандард, пад реалних прихода и бојазан од губитка посла утичу да трговине бележе мањи промет, пише Блиц.
Од почетка године пад је званично десет одсто, а реално промет је мањи за трећину.
“За храну мора да се има, али водим рачуна о сваком динару. Пратим стално акције и купујем тамо где је јефтиније. Међутим, велики издатак је за кућну хемију. Одрекли смо се сокова, а и слаткише купујемо мање. Срећом, те цене на пијаци су исте као и прошле године, а поједино поврће је и јефтиније. Сад ми је најважније да припремим децу за школу и ту ћу потрошити највише новца” – каже Мирјана Ђукић из Обреновца.
Променила је, истиче, и начин набавке. Некад је куповала на велико, два пута месечно у великим маркетима, сада то чини у радњи у комшилуку.
У односу на прошлу годину, цене су више, а плате ниже. За годину дана од јула 2012. до јула 2013, према званичној статистици, цене су порасле за 8,6 одсто, док је просечна јулска зарада од 44.182 динара у поређењу са прошлогодишњом из истог месеца за 1,2 одсто нижа.
Са истим приходима, међутим, морамо више да издвајамо новца за електричну енергију која је скупља за 11 одсто. Поскупело је месо, пилеће и свињско, млеко и млечни производи, цигарете… Удар на све тањи кућни буџет, који за прехрану у просеку троши 44 одсто прихода. То се одражава и на пад промета у трговинама.
“Низак стандард, нејасна перспектива, бојазан од губитка радног места, све то даље условљава пад промета у трговинама. Купује се најосновније, и то у мањим количинама. Знатно рационалније се планирају набавке” – указује за “Блиц” Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања.
Грађани се одричу куповине трајних потрошних добара, гардеробе, а када је реч о прехрамбеним производима, пазари се основно, али у мањим количинима.
Прво се одричу воде и сокова, као и слаткиша. Трговци процењују да је пад у продаји ових производа око 20 одсто.
Да би колико-толико ублажили утицај беспарице, грађани користе почек. Чек се враћа на велика врата. У „Меркатору“ за “Блиц” кажу да све већи број купаца користи могућност да без обзира на висину износа рачуна плати на чекове и то на одложено и до 210 дана, док за рачун преко шест хиљада динара тај рок је 360 дана.
“За разлику од пре, далеко више се купују прехрамбени од непрехрамбених производа и то свеже категорије воћа и поврћа, као и сви прехрамбени производи који су на акцијама” – истичу у трговинском ланцу ИДЕА, где велики број купаца користи могућност одложеног плаћања до 210 дана.
Блиц
bice i jos gore