Простран: Угрожен животни стандард грађана Србије, цене хране ће расти до следеће јесени!

Простран: Угрожен животни стандард грађана Србије, цене хране ће расти до следеће јесени!

Агроекономиста Милан Простран изјавио је да је најновији талас поскупљења енергената и хране угрозио животни стандард грађана Србије. “Трошкови исхране трочлане породице у Србији у породичном буџету учествују са 35-40 одсто, док у западним земљама то учешће износи 5-15 одсто” – рекао је Простран.

Цене свежег меса у септембру су скочиле за 15-30 одсто у односу на септембар прошле године. Поврће је поскупело за 36 одсто, јаја за 20 одсто, а јестиво уље за преко 50 одсто. Поскупљења прехрамбених намирница трају већ неколико месеци, а економисти тврде да ће раст цена потрајати најмање до лета следеће године.

Истовремено, Народна банка Србије је саопштила да је инфлација у септембру износила свега 5,7 одсто. Храна и енергенти у потрошачкој корпи учествују са преко 55 одсто, што указује да ће у наредном периоду доћи до значајног пада ионако ниског животног стандарда грађана.

Милан Простран прогнозира да ће цене хране расти све док буду расле цене горива. По његовим речима, цене хране у Србији расту и због тога што је десеткован сточни фонд и зато што су издвајања државе за развој пољопривредног сектора минимална.

– Порасле су цене свих житарица, а нарочито је скочила цена кукуруза чак на 27 динара по килограму, што директно утиче на цену меса или јестивог уља. У последњих месец дана нагло је скочила и цена пшенице и сада износи 30 динара по килограму, с тенденцијом даљег раста. Пандемија коронавируса је изазвала озбиљне поремећаје на тржишту, пре свега када је у питању кретање роба. Мислим да су богате западне земље почеле да коче кретање роба, плашећи се неких још већих поремећаја због пандемије ковида-19, што такође утиче не кретање цена хране – рекао је Простран.

Он сматра да би држава морала да увећа подстицаје за пољопривреднике.

– Заправо, учешће аграрног буџета у буџету Републике Србије требало би да буде у корелацији с учешћем пољопривреде у стварању Бруто друштвеног производа (БДП) земље. Дакле, према званичним статистичким подацима пољопривреда данас у БДП-у Србије учествује са нешто више од 10 одсто, док аграрни буџет у републичком буџету учествује са свега пет одсто, односно 400 милиона евра. Када би овај принцип био испоштован ми бисмо сваке године за пољопривреду издвајали око милијарду евра и тај новац би био значајан подстицај за пољопривреднике – нагласио је познати стручњак за пољопривреду.

Простран подсећа Европска унија за пољопривреду издваја трећину свог укупног буџета који износи 1.161 милијарда евра.

– Пољопривреда је највиталнији и најреалнији сектор који обезбеђује сигурност живота и држава мора да јој посвети много више пажње. Кад останете без хране морате све резерве, и девизне и златне, да дајете за набавку хране, што се у историји наше државе неколико пута десило. Кад нема субвенција за домаће пољопривреднике онда је добро што је дошло до поскупљења основних сировина, пре свега житарица, како би се тај сектор бар на годину дана опоравио.

Навео је да код нас, трошкови исхране трочлане породице учествују са 35-40 одсто у буџету, док је у земљама развијеног запада то учешће 5-15 одсто.

– Високе цене хране нарочито погађају сиромашне грађане. Данас у скоро сваком граду у Србији постоје народне кухиње у којима се храни велики број грађана. Ми имамо сиротињску потрошачку логику коју трпимо и која постоји већ дуги низ година. Инфлација је све већа и држава би у овој ситуaцији морала да интервенцијом из Робних резерви амортизује цене уља и меса. Овај ценовни удар ће трајати све до следеће јесени.

Прогнозирао је да ће цене хране сигурно и даље расти, поготово због пројектованог раста цена горива.

– Очекује се да ће тек на пролеће доћи до смиривања цена нафте и гаса. Тако да ће цене хране расти најмање до краја периода раста цена горива. Ако се овако настави цене хране ће расти до јесени следеће године. Смиривање цена хране може да се догоди ако квалитетно и на великим површинама обавимо јесењу сетву, на најмање милион хектара под пшеницом и осталим житарицама. Међутим, овај раст цена је светски тренд и он можда у Србији неће бити тако галопирајући јер је већи део становништва сиромашан и неће моћи да купује скупу храну. Свако повећање цена хране утиче на смањење обима потрошње и смањење квалитета потрошње хране. Народ ће бити приморан да купује јефтиније врсте меса и мању количину квалитетније хране – закључио је Милан Простран.

независност.орг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Београд: Одржан протест због доласка Рио Тинта у Србију и уништавање београдског Макиша (фото, видео)

Београд: Одржан протест због доласка Рио Тинта у Србију и уништавање београдског Макиша (фото, видео)

Окупљени на протесту „Ми знамо да земљу не дамо, а ви?“ стигли су до зграде …

Војници по уговору, или пролетаријат у униформи

Војници по уговору, или пролетаријат у униформи

Војник по уговору има у просеку 30–35 година, завршену средњу школу, службује у месту где …

Један коментар

  1. АФОРИЗМИМА СЕ ”БОРИМ” СА ТУЂИМ АФОРИЗМИМА!

    Док слушам политичаре, како ми је добро, охладе ме када заврше бајколажу, осећам се као да сам на пустом острву или у пустињи.Најновија охрабрујућа вест за градњу нуклеарне електране (НЕ) у земљи, коју је изнео ΛV, а дан пре тога жив се појео, јер је нашао да смо сиромашна земља и не може да гради НЕ. Јел’ то није охрабрење, чекамо, чекаћемо и сачекаћемо? Бакар на светском тржишту кошта изнад 10.000 $/t (9,144.91 €/t)), охрабри нас вођа, но заборавио да је тај бакар кинески, а не наш. Не знам да ли је то рекао као истина или као афоризам. Све једно, пустиња неће да нас обиђе, пре или касније. Да поткрепим истину истином…

    ♣ Свашта сам се наслушао од политичара. Сада не верујем ни себи.
    ♣ Колико сам се наслушао неких политичара, огадише ми се и њихове слике.
    ♣ Стална је борба између власти и опозиције. Где су ту неопредељени – воде неутралну политику.
    ♣ Власти гледају све и светлим бојама, опозиција све то види у мраку. Прелетачи су објединили све то.
    ♣ Једино прелетачи разумеју сентенцу “боље врабац у руци, него голуб на грани”. Тога се слепо држе!
    ♣ Пијем да беду заборавим. Пијем и даље, а беда се увећава.
    ♣ За пијаног на улици сви су пијани, а он себе види као трезвењака.
    ♣ Власти виде да смо богати, а гладан види себе као беду.
    ♣ Руси и Кинези нуде нам инвестиције. Амери нам нуде ЕУ, каква издашност?
    ♣ Власти толико добро раде за свој вољени народ, а он постаје све већа беда.
    ♣ Пензије су толико нарасле да пензионери немогу од њих да плате само дажбине, а храна. Ко те пита?
    ♣ Колико су досадне беседе политичара, слушаоци би отказали ТВ претплате. Не могу, држава им онемогућује.
    ♣ Не слушам радио, не гледам ТВ, а зашто? Улица ме боље обавештава о свему. Уредно плаћама ТВ претплату.
    ♣ На ТВ вођа глуми и госта и спикера. То има економску оправданост за телевизију.
    ♣ Политичари кажу да нам је стандард изнад европског.. Да, ми једва крај са крајем, свакодневно.
    ♣ Слушам хвалоспеве, а када отворим фрижидера, оно нема у њему шта да смрзне.
    ♣ Пензија ми је толико велика, како каже вођа, а ја видим да ништа од тога не видим.
    ♣ Путеви су направљени и праве се, а ја бос и гладан њиме не могу да идем.

    ШТА ОЧЕКУЈУ ПЕНЗИОНЕРИ?
    ♣ Више не живим од пензије до пензије. Прескачем бар три месеци.
    ♣ Пензија ми је толико велика, да ја месечно потрошим свега 10%?
    ♣ Од пензије напунио сам и фрижидера и замрзивача. Бар два месеца нећу их допуњавати?
    ♣ Све што су причале власти, обистинило се. Сити, весели и задовољни пензионери шетају улицама?
    ♣ Пензије су толико порасле, пензионери имају проблема како и где да је потроше. Лепо је, но како?
    ♣ Када купци уђу у продавницу, не могу да изађу, јер су накуповали и оно што им не треба за десет година.
    ♣ Без замерке, ипак у стварности пензионери као да су на пустом острву.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *