Протераше Србе без опаљеног метка

У Белом Пољу, пећком приградском насељу, продата је трећина кућа и комплетна имања ослоњена на магистрални пут Пећ – Дечани. У току је продаја преосталих кућа у Горњој Махали… Албански бизнисмени и криминалци праве елитно насеље на некада српској земљи, јер Срби будзашто распродају своју имовину. А не би тако било да им није ускраћен основни извор живота – вода.

Уколико власти, било српске било самопроглашеног Косова, а посебно међународне, хитно не реагују, у Белом Пољу, приградском насељу код Пећи, за месец-два неће остати ни један Србин, упозоравају повратници.

Срби који су се вратили на ово подручје скоро деценију муче се са рестрикцијама воде и струје, а суочени су и са непрестаним уценама и претњама, како старих комшија Албанаца, тако и придошлица из Албаније и из Црне Горе.

У овом селу, удаљеном три километра од центра Пећи, ослоњеном на италијанску војну базу, до 1999. године живело је 350 домаћинстава и у свом поседу имало више од хиљаду хектара обрадиве површине и исто толико пашњака и шуме на катунима на оближњем планинаском венцу Руговској клисури.

Белопољци су се 1999. године први нашли на удару албанских екстремиста. Паљене су им куће, а једна по једна породица је протеривана. Село је испражњено за десетак дана боравка КФОР-а. Крајем 2004. године, после мартовског погрома, Белопољци су прихватили гаранције УНМИК-а и КФОР-а и повратак је кренуо. Изграђене су 24 куће, да би у наредних годину и по дана било обновљено још педесетак кућа у којима је данас остало свега 30 људи у десетак кућа.

„Ово није живот. Јесте да је безбедност донекле побољшана, али чему безбедност ако нема струје и воде, а криминалци краду све што стигну“, рекао је за Срну повратник Винко Миљковић, наводећи да је његова шесточлана породица једина цела породица која живи у Белом Пољу.

Миљковић каже да се из дана у дан, уместо напретка и побољшања услова живота, све теже живи, јер је „усред лета украдена пумпа за воду која је покривала две трећине села“.

То је основни мотив који је повратницима долио „кап уља на ватру“ да донесу одлуку да продају имања будзашто и потраже бољи живот по централној Србији.

„Продата је трећина кућа, комплетна имања ослоњена на магистрални пут Пећ – Дечани. У току је продаја преосталих кућа у Горњој Махали“, каже Винко Арсенијевић запослен у Косовској полицијској служби.

Он наводи да је одлука о продаји „колико разумна толико и несхватљива“, јер се продајом ставља тачка на опстанак Срба у овом селу. Арсенијевић упозорава да је скоро немогуће зауставити исељавање и продају, јер на апеле спрског становништва у Београду нико не реагује, нити ико долази да их обиђе и понуди помоћ у решавању проблема.

Снежана Арсенијевић, најмлађа Српкиња у Белом Пољу, каже да је живот постао неподношљив. „Све што смо у вртовима засејали је осушено. Од чега и са чиме да зиму презимимо? Све чине да се живот угаси и да се Срби истребе из Белог Поља“, каже она.

Снежана верује да је крађа пумпе за воду смишљена и циљана како би се и то мало преосталих упорних Срба иселило, а Бело Поље постало елитно насеље новопечених албанских бизнисмена и криминалаца.

После позива и молбе, Белопољце је посетио Далибор Јевтић министар за повратак и заједнице у Влади самопроглашеног Косова, како би, како је рекао, хитно обезбедио нову пумпу за воду и спречио исељавање. Обећао је да ће „за највише недељу дана“ монтирати нову пумпу.

Јевтић обећава и да ће затражити од власти у Пећи и Косовске полиције да посвете више пажње овим људима, јер ће, у супротном, пропасти приче о подршци повратку и стварању услова за одржив опстанак и повратак расељених.

Срна

Недјељко Зејак

фото: Срна