У СРБИЈИ две и по године није урађено упоредно истраживање исправности и квалитета производа које је практиковао Покрет потрошача Београда. Проналажење канцерогене супстанце афлатоксин у „Дукатовом“ и „Виндијином“ млеку и хистамина у „Риал“ туњевини на хрватском тржишту, наметнуло је питање безбедности хране и у нашим трговинама. Покрет потрошача Београда зато ће већ у понедељак упутити иницијативу министарствима пољопривреде и здравља да се омогући наставак програма упоредног испитивања и оцењивања квалитета намирница.
Спорне намирнице нису регистроване на нашем тржишту, али Покрет потрошача поручује да купци треба да буду на опрезу.
– Постоји проблем недовољне контроле производа из увоза, али и домаћих произвођача што повећава ризик да се купе небезбедне намирнице – сматра Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда.
– Државни органи треба да имају систем контроле који обезбеђује индикаторе и предупређује проблеме на тржишту. Програм упоредне контроле је грубо пресечен пре две и по године. Ми смо тада открили озбиљне пропусте код једног броја производа од меса и млека. Привредна комора Београда, министарства пољопривреде и трговине, тада су се ставили на страну лоших произвођача. Под изговором да нема новца, пројекат, који су суфинансирале ове институције, је прекинут.
У међувремну компанија „Сомболед“, која је у власништву „Дуката“, поручује да у својим погонима производи свеже млеко користећи искључиво сирово млеко са домаћих фарми на територији Србије.
– Компанија спорне производе, трајно млеко са 2,8 одсто млечне масти од пола литра и „лагано јутро“ са 2,8 одсто млечне масти од литар, не увози из Хрватске и они нису присутни на српском тржишту – истичу у „Сомболеду“. – Производе редовно контролишу компаније и надлежни органи по националном програму за праћење резидуа у намирницама животињског порекла, па не постоји никаква опасност за домаће потрошаче.
КРИВАЦ ЈЕ КУКУРУЗ
НАКОН што је због присуства канцерогеног афлатоксина затражило повлачење трајног млека два произвођача – „Дуката“ и „Виндије“, хрватско министарство пољопривреде поручило је да нема разлога за панику, јер би требало конзумирати велике количине млека да би те штетне материје имале било каквог ефекта на људски организам.
У изјави за медије помоћница министра пољопривреде Мирјана Матаушић-Пишл одбацила је нагађања да је реч о увозном млеку.
– Главни узрок појаве афлатоксина је сточна храна, најчешће кукуруз, а у овом случају, према свему судећи, реч је о домаћем кукурузу – рекла је Маријана Матаушић-Пишл.
Новости
