НЕКАДА чувена Сувоборска џада, којом се стиже и до родне куће – музеја славног Живојина Мишића у Струганику код Мионице, био је, изгледа, у бољем стању у време кад је њоме српска војска у Првом светском рату воловским запрегама превозила топове и наоружање за Колубарску битку, бриљантну победу над аустроугарским завојевачима под командом овог врсног стратега, него данас! Пут је једва проходан, пун рупа, па ретко који аутобус с ђачком екскурзијом успева да дође до завичаја Мишића, али и Равне горе.
Пут који се од саобраћајнице Мионица – Бања Врујци – Љиг – Ибарска магистрала одваја за Струганик и Равну гору спаја западну Србију са Горњим Милановцем и Чачком. Бројни намерници, међутим, кад виде какав је пут, неретко одустају од посете родној кући и музеју војводе Мишића…
– Пут за Струганик и даље ка Равној гори већ дуже је у веома лошем стању, јер су га знатно оштетили тешки камиони који су из оближњих мајдана туда превозили камен – каже Драган Гавриловић, председник Општине Мионица. – Намеравамо да око пет километара пута до родне куће војводе Мишића поправимо до обележавања стогодишњице Колубарске битке, али то нећемо моћи сопственим средствима, биће потребно да се за финансијску помоћ обратимо држави, надлежним министарставима. Према неким проценама, око 20 милиона динара потребно је за реконструкцију ове саобраћајнице.
Летос, за време “Мишићевих дана”, традиционалне мионичке манифестације, кућу војводе посетили су министри из редова СПС, којима су тада уручене плакете “Војвода Живојин Мишић”.
Пут за Струганик
– Тадашњи министар инфраструктура Милутин Мркоњић из прве руке уверио се у каквом је очајном стању пут до родне куће Живојина Мишића, јер су до ње високе званице могле да стигну само моћним џиповима – каже Владан Радосављевић, управник Меморијалног центра на Равној гори. – Сведок сам да сваке године држава обећава да ће пут до Струганика и Равне горе бити поправљен, али изгледа 
да славни војвода, један од оних којима дугујемо слободу, није довољно значајан да би добио асфалт!
Живојин Мишић је учествовао у свим српским ратовима од 1876. до 1918. године. Непосредно је командовао српском Првом армијом у Колубарској бици, а приликом пробоја Солунског фронта био је начелник Врховне команде.
– Родна кућа и музеј војводе Живојина Мишића сврстана је у ђачке екскурзије, али шта вреди кад јој се због очајног пута не може прићи – каже Радосављевић. – Још се на обронцима Сувобора и Равне горе могу видети остаци ровова српске војске, али ученици нису у прилици да посете та сведочанства славне историје.
Радосављевић подсећа да је и Равна гора од 2005. године уведена у регистар ђачких екскурзија, не само због Другог светског рата, већ и зато што је била последња одбрана од аустроугарске војске.
– У Сувоборској бици, у Првом светском рату, учествовао је и ђенерал Дража Михаиловић, као поручник под командом управо војводе Мишића – каже Радосављевић. – Дража је командовао митраљеском четом, неколико пута био је рањен, те одликован. Зато се 1941. године определио за покрет отпора окупатору. А договор о пружању отпора немачком завојевачу у Другом светском рату збио се у родној кући војводе Живојина Мишића, са његовим сином Александром.
ОПРЕЗНО, АЛИ ДРСКО
Војвода Радомир Путник овако је описао свог помоћника и саборца Живојина Мишића: “Пословима рукује опрезно, а изводи их дрско. Има потребну одлучност у стварима где не сме бити колебања. Иако јак индивидуалиста, не искаче из круга делатности док саме прилике на то не изазову. Мишић је велики оптимиста, чак ни у најцрњим приликама не губи веру и наду у побољшање ситуације”.
Новости
