* Потписали заједничку изјаву у којој се наглашава: изјави се наглашава: „Пријатељство наших држава нема границе, нема забрањене зоне у сарадњи. Јачање билатералне стратешке сарадње две земље није усмерено против трећих и није под утицајем променљивог међународног амбијента и ситуационих промена у трећим земљама“
* Сагласили се да њихове земље енергичније раде на повезивању развојних планова Евроазијске економске уније и иницијативе Један појас, један пут. Огласили су и намеру да развијају сарадњу у формату Русија-Индија-Кина
* У кинеско-руској изјави се посебно наглашава да се две земље противе ширењу НАТО и да позивају Алијансу да напусти „идеологизоване приступе Хладног рата“. Такође: да су озбиљно забринуте због формирања алијансе АУКУС од стране САД, Велике Британије и Аустралије јер повећава ризик покретања трке у наоружању у региону, укључујући ширење круга земаља са нуклеарним оружјем
_______________________________________________________
СВАКИ сусрет Владимира Путина и Си Ђинпинга важан је и за њихове земље и за свет.
Данашњи у Пекингу, у којем су свечано отворене Зимске олимпијске игре, можда за Кину и Русију није значајнији од претходних, али за свет – јесте.
Си је објавио да је његова земља спремна да са Русијом ради на Међународној научној лунарној станици.
Додао је да је Кина заинтересована и за сарадњу са Русијом у области научних и технолошких иновација, укључујући вештачку интелигенцију.
Претходно су лидери две земље потписали заједничку изјаву о уласку међународних односа у нову еру и о глобалном одрживом развоју.
У изјави се наглашава: „Пријатељство наших држава нема границе, нема забрањене зоне у сарадњи. Јачање билатералне стратешке сарадње две земље није усмерено против трећих и није под утицајем променљивог међународног амбијента и ситуационих промена у трећим земљама“.
У тексту изјаве се – без формалног помињања САД и њихових савезника – указује:
„Неке снаге, које представљају мањину на светској сцени, настављају да заговарају једностране приступе решавању међународних проблема и прибегавају политици моћи, практикују мешање у унутрашње ствари других држава, нарушавајући њихова легитимна права и интересе, изазивајући противречности, несугласице и конфронтације. Та мањина омета развој и напредак човечанства, што изазива одбојност међународне заједнице“.
Према изјави, Русија и Кина су „јединствене у схватању да је демократија универзална вредност, а не привилегија појединих држава и да је њена промоција и заштита заједнички задатак целе светске заједнице“.
Упозорили су да се демократија не гради по шаблонама и да – у зависности од друштвено-политичког устројства, историје, традиције и културних карактеристика одређене државе – њен народ има право да бира такве облике и методе спровођења демократије који одговарају специфичностима њихове државе”.
Посебно су указали: Право да суде да ли је држава демократска – имају само њени људи. Покушаји појединих држава да наметну своје `демократске стандарде` другим државама, да себи присвоје монополско право да процењују степен усклађености са критеријумима демократије, да повуку линије поделе по идеолошким основама, укључујући стварање уских блокова и ситуационих савеза, заправо су пример гажења демократије и одустајања од њеног духа и правих вредности. Такви покушаји су доказ да се неко понаша као хегемон и представљају озбиљну претњу глобалном и регионалном миру и стабилности, а и подривају стабилност светског поретка“.
Си и Путин су се сагласили да њихове земље енергичније раде на повезивању развојних планова Евроазијске економске уније и иницијативе Један појас, један пут.
Огласили су и намеру да развијају сарадњу у формату Русија-Индија-Кина.
Изјавом су изразили забринутост због „озбиљних изазова у области међународне безбедности“ и навели да полазе од чињенице да су судбине народа свих земаља међусобно повезане, да ниједна држава не може и не треба да јача своју безбедност „изоловано од безбедности целог света и на рачун безбедности других држава“.
У изјави се фиксира да ће се Русија и Кина одупрети мешању спољних сила под било којим изговором у унутрашње послове суверених земаља, да ће противити „обојеним револуцијама”.
Русија је заједничком изјавом „поново потврдила своју приврженост принципу једне Кине“, односно – да је Тајван „саставни део Кине“, па се Москва „противи независности Тајвана у било ком облику“.
Кина и Русија заједничком изјавом указују да „појединачне државе, војно-политичке алијансе или коалиције теже остваривању директне или индиректне једностране војне предности на штету безбедности других, укључујући и путем нелојалне конкуренције, интензивирања геополитичког ривалства, надувавања антагонизма и конфронтације – озбиљно подривају ред у сфери међународне безбедности и глобалне стратешке стабилности”.
Посебно су нагласиле да се противе ширењу НАТО и позвале Алијансу да напусти „идеологизоване приступе Хладног рата“, да поштује суверенитет, безбедност и интересе других земаља, различитост њихових цивилизацијских и културно-историјских путева“ и да „објективно и праведно третира миран развој других држава“.
Такође су се изјавом успротивиле формирању затворених блокова и супротстављених табора у азијско-пацифичком региону и ставиле до знања да „остају веома опрезне у погледу негативног утицаја америчке индо-пацифичке стратегије на мир и стабилност у том региону“.
Русија и Кина не крију да су озбиљно забринуте због формирања алијансе АУКУС од стране САД, Велике Британије и Аустралије јер повећава ризик покретања трке у наоружању у региону, укључујући ширење круга земаља са нуклеарним оружјем.
У овоме контексту су упозорил: „Нуклеарне силе морају напустити хладноратовски менталитет и смањити улогу нуклеарног оружја у политици“.
Истовремено су позвале Сједињене Државе да одустану од планова за распоређивање копнених ракета средњег и мањег домета у азијско-пацифичком региону и Европи.
Оцениле су да војно-биолошке активности Сједињених Држава представљају претњу за Русију и Кину.
Кина је објавила да се са разумевањем односи према предлозима које је изнела Русија о формирању безбедносних гаранција у Европи и да их подржава.
Факти
