СВИ који су могли да оставе кућне послове у ивањичком селу Мочиоци, у недељу су стигли у 70 километара удаљену Јабланицу, на падинама Златибора, да бодре комшију, двадесетогодишњег рабаџију Милоша Драшковића, да по трећи пут заредом освоји прво место у вучењу балвана воловском запрегом.
Рогоње Голуб и Баљко ударили су јарам као један, како то кажу они што радни век проводе у шумама. За 22 секунде извукли су трупац боровине од седам метара и 1,60 кубика, тежак око тону и по.
– На такмичење сам стигао право „са припрема“ у Буковом долу. Данима сам, из недођија и врлети између Чемернице и Муртенице, извлачио по 10-15 кубика грађе – каже Милош, један од најмлађих рабаџија, подсећајући да се од 13. године ломи по горама.
Каже да су му волови тешки две тоне и да им годишње обезбеди вагон сена, а кад су у јарму дневно поједу по пет килограма жита.
Рабаџијама Драгану Танасковићу из Стубла, испод Торника, који је освојио друго место, па Слободану Лечићу из Босања, Марку Грбовићу са Златара – остаје годину дана да кују планове и докопају се звања најбољег рабаџије старовлашких планина.
Горштаци су показали с колико љубави гаје стоку, али и да је поред чуда технике, извлачење грађе „на влаци“, као што се то радило од вајкада – незаменљиво, пре свега у чувању шумског подмлатка и да многи у забране не пуштају тегљаче, витла и сајле.
Дисквалификацијом две од девет запрега, због ударања волова прутом и бичем, жири је показао да се уклапа у савремене токове заштите животиња. Рабаџије су, пак, рекле, да ту нема ништа ново – во се, по старом домаћинском обичају, не удара прутом него зобницом или бучуком (даје му се жито) и то – „по издаље“.
Такмичење у вучи запрегом постало је атракција међу десетак дисциплина сеоског вишебоја и Фестивала традиције златиборског краја, који је по девети пут одржан у Јабланици. У сенци такмичења власника волова остало је надметање коњских запрега у којима су победили Иван Зорић и Немања Цветић, као и старе чобанске вештине и мајсторије у резању трупаца кладаром (ручном тестером) или стругање јапије дубећом тестером. А публика је, стрпљиво, сатима по киши, блату и расквашеним ливадама чекала да види оне који зарађују хлеб са девет кора.
Певачке групе су са позорнице пред школом опомињале: „Рабаџијо, волове одмори“, али су их надјачавали звучници испод шатри.
НАГРАДА
ТРУПАЦ на коме су запреге показивале снагу, а рабаџије спретност и вештину, додељен је као награда првопласираном Милошу Драшковићу. Његов отац Живорад, звани Жижа, каже да су боровину на лицу места искратили по мерама за славске столове и клупе и ручно натоварили на камион.
Д. ГАГРИЧИЋ, Новости