Економија

Радиш 48 година – рачуна ти се 45

Запосленима који раде дуже од 45 година, (примера ради 47 или 48 година), те две или три године неће улазити у основицу за обрачун пензија. Без обзира на то да ли им је послодавац уплаћивао доприносе за то време.

Наиме, Закон о пензијском и инвалидском осигурању изричит је по овом питању и члан 68 јасно каже да се „пензије обрачунавају на основу података утврђених у матичној евиденцији. Односно, пензијски стаж за обрачун висине пензије може износити највише 45 година”.

У Фонду за пензијско и инвалидско осигурање, кажу, да је плаћање доприноса регулисано Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање и важи за сва лица која су укључена у обавезно пензијско и инвалидско осигурањеСходно томе, чињеница да осигураник има више од 45 година радног стажа није од утицаја на обавезу плаћања доприноса.

Управо је овај случај био повод да се „Политици” јави читалац који покушава да и преко медија исправи неправду према свима који су поштено одужили радни век, као он. Јер, да је знао, додаје, да ради за џабе, отишао би пре три године у пуну старосну пензију.

Каже да је од 48 година радног стажа 11 имао бенефиције, док је радио с опасним материјама, а да је остатак 37 поправљао аутобусе. Пре три месеца одлучио је да се пензионише не рачунајући на то да је „прерадио”.

Зачудио се, међутим, када је сазнао да му се последње три године не рачунају у пензију, без обзира што је послодавац за све то време плаћао доприносе, јер је имао потребу за овом врстом мајстора, као и да су те паре, што се његове пензије тиче, пропале.

Да се с навршених 45 година радног стажа пензионисао, па поново засновао радни однос због потребе послодавца све би било у реду. Јер би га послодавац поново пријавио и уплаћивао доприносе, а он би добијао плату и пензију. Да би када више не буде радио могао поново да поднесе ПИО фонду захтев за прерачун пензије, што би му можда и повећало првобитни износ на чеку.

Није му јасно где завршава тај новац од уплаћених доприноса, па пита и шта је с оним радницима који напуне 65 година живота а уплаћивали су 14 или 14,5 година доприносе, што није довољно да се пензионишу. Да ли тај новац пропада за оне који су их уплаћивали и они не могу да се пензионишу.

У овом случају, закон је прописао, да не престаје сваки стаж самим тим што је неко напунио 65 година старости, па према одредби члана 175 тачка 2 Закона о раду, радни однос престаје када запослени наврши 65 година живота и минимум 15 година стажа. И то под условом да се запослени и послодавац другачије не договоре.

Ови услови су кумулативни, што значи да радни однос не мора да престане кад неко прослави 65. рођендан. Напротив. За запослене, који су у радном односу и после 65. године, послодавац је у обавези да, као и до тада, уплаћује доприносе за ПИО на основу којих се утврђује укупан стаж. Осим тога Законом о ПИО није прописано да осигураник по било ком основу запослености, било да је реч о самосталним делатностима или пољопривредним, престаје да ради с навршених 65 година, кажу у ПИО фонду.

Шта после 65. рођендана

Закон је прописао да не престаје сваки стаж самим тим што је неко напунио 65 година старости, па према одредби члана 175 тачка 2 Закона о раду, радни однос престаје када запослени наврши 65 година живота и минимум 15 година стажа. И то под условом да се запослени и послодавац другачије не договоре.

Ови услови су кумулативни, што значи да радни однос не мора да престане кад неко прослави 65. рођендан. Напротив. За запослене, који су у радном односу и после 65. године, послодавац је у обавези да, као и до тада, уплаћује доприносе за ПИО на основу којих се утврђује укупан стаж. Осим тога Законом о ПИО није прописано да осигураник по било ком основу запослености, било да је реч о самосталним делатностима или пољопривредним, престаје да ради с навршених 65 година, кажу у ПИО фонду.

Аутор: Ј. Петровић-Стојановић, Политика.рс

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Да ли у Србији постоји Закон о облигационим односима? Да ли Закон обухвата случај да се по основу споразума две уговорне стране (нпр ПИО фонд и фирма или како год) раднику фирма 3 године уплаћује за пензију, а онда друга уговорна страна (ПИО фонд, држава) једнострано одлучи да игнорише и УКРАДЕ извршену трогодишњу уплату?
    Да ли Кривични закон може да за овај криминсл гони надлежне руководиоце ПИО фонда, или њихове правнике, или министра тј наредбодавца?
    Да ли су сви правници са правим правним факултетом који своју диплому НИСУ купили побегли из Србије, или има неки да је још остао да може одговори на ова питања?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!