Србија

Расински партизански одред Добрице Ћосића стрељао заробљенике и отимао стоку и пшеницу од сељака

КЉУЧНИ разлог зашто су мештани Велике Дренове, родног села чувеног писца Добрице Ћосића, најавили бојкот наставе 1. септембра, када школа понесе његово име, јесу ликвидације у режији Расинског партизанског одреда у том крају, за време Другог светског рата. Ћосић је у том одреду био заменик политичког комесара са партизанским надимком Геџа.

О томе су остали тек ретки писани трагови, а један од њих говори о стрељању 15 људи. Објављен је 1965. у Зборнику докумената НОР-а, где се, у фусноти, наводи да иза псеудонима Геџа стоји Ћосић. Недавно га је поново пронашао истраживач Ратко Лековић.

Извештавајући о стрељању петнаесторице недићеваца, 27. јуна 1943, Драгослав Петровић – Горски, командант Расинског одреда, и Добрица Ћосић – Геџа, заменик политичког комесара, у извештају пишу: “Наши су преобучени у немачко одело разоружали жандармеријску станицу у Горњем Степошу. План је био да још издалека говоре немачки, а када буду заустављени да одговоре “Дојче Вермахт”. Тако су упали у станицу и када су свукли и разоружали све недићевце, онда су их саслушали и, пошто су сви били бивши четници, а и данас сарађују са дражиновцима, то су их свих 15 стрељали. Један је пуким случајем остао само рањен.”

– Осим што сведочи о тешком злочину, убијању ратних заробљеника, овај документ савршено илуструје да примарни циљ партизана није борба против окупатора и квислинга (недићеваца у овом случају). Јер, заробљеници нису побијени зато што су недићевци, већ зато што су раније били у четницима, а и даље одржавају везу са “дражиновцима. Дакле, стрељани су као помагачи супарничког покрета – каже Лековић.

Он говори да су у исто време и Немци масовно стрељали недићевце који су сарађивали са четницима. Баш тих дана када је Расински одред побио заробљенике, Немци су спроводили масовна стрељања у том крају. Конкретно, 29. јуна 1943. стрељали су 575 присталица Драже Михаиловића и комуниста.

Лековић издваја још један документ. У свом извештају Главном штабу Србије од 18. септембра 1943, штаб Расинског одреда наводи: “Због сталног седења недићеваца и љотићеваца у појединим нашим подпланинским селима у тврдим зградама (школе), које су утврдили са бункерима и направили касарне, упалили смо школске зграде у селима Ломница, Трмчаре, Дворане, Г. Степош и Купци. Последњу под борбом. На овај начин нико неће смети од њих да дође у које од ових села, а још мање да заноћи.”

Из овог документа види се да у школама није стално боравила војска, већ су у њих повремено долазили недићевци и љотићевци, каже Лековић:

– Само једна од пет школа запаљена је под борбом. Овај документ потписао је Ћосићев саборац Јанко Милојевић (политички комесар), и из њега се јасно види шта је радио одред, чији је Добрица био један од руководилаца и “мозак операција”. У истом документу наводе се и подаци о “реквизицији”, тј. пљачки стоке и пшенице од сељака.

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ, Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Nedicevci bi sigurno postedeli partizane? U najboljem slucaju predali bi ih svojim gospodarima – Nemcima i zavrsili bi u Jajincima ili nekom konc-logoru. Ko ne zna – u ratu se ubija. A rekvizicija je u medjunarodnom ratnom pravu dozvoljena radnja

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!