Економија

Раст де­фи­ци­та те­ку­ћег ра­чу­на од чак 94,4% на 2,09 ми­ли­јар­ди евра

Пре­ма из­ве­шта­ју На­род­не бан­ке Ср­би­је о плат­ном би­лан­су зе­мље за пе­ри­од ја­ну­ар–де­цем­бар 2017, те­ку­ћи ра­чун Ср­би­је на кра­ју про­шле го­ди­не био је у ми­ну­су 2,09 ми­ли­јар­ди евра. То је го­то­во дво­стру­ко, или тач­ни­је – ми­ли­јар­ду евра ви­ше не­го на кра­ју 2016, ка­да је уку­пан би­ланс пла­ћа­ња зе­мље био у ми­ну­су 1,07 ми­ли­јар­ди евра. Про­шло­го­ди­шњи раст де­фи­ци­та те­ку­ћег ра­чу­на од чак 94,4 од­сто до­сти­гао је 5,4 од­сто бру­то до­ма­ћег про­из­во­да, у по­ре­ђе­њу са 3,1 од­сто БДП у де­цем­бру прет­ход­не го­ди­не, за упу­ће­не не пред­ста­вља из­не­на­ђе­ње. Нај­ви­ше му је до­при­не­ло, ка­жу, про­шло­го­ди­шње по­ве­ћа­ње не­га­тив­ног сал­да роб­не раз­ме­не 27,8 од­сто, али и не­ки еле­мен­ти еко­ном­ске по­ли­ти­ке.

– Узрок по­гор­ша­ња про­шло­го­ди­шњег ре­зул­та­та раз­ме­не јед­ним де­лом по­сле­ди­ца је по­ску­пље­ња енер­ге­на­та, сма­ње­ног из­во­за по­љо­при­вре­де, али и ве­ли­ког ја­ча­ња ди­на­ра у дру­гој по­ло­ви­ни го­ди­не, што је до­ве­ло и до ра­ста уво­за по­тро­шних до­ба­ра – ука­зу­је про­фе­сор бе­о­град­ског Еко­ном­ског фа­кул­те­та Ми­лој­ко Ар­сић.

– И због то­га је про­шло­го­ди­шње ја­ча­ње ди­на­ра би­ла не­а­де­кват­на ме­ра еко­ном­ске по­ли­ти­ке. Оче­ки­ва­не по­сле­ди­це су по­гор­ша­ва­ње на­ше по­зи­ци­је пре­ма ино­стран­ству, од­но­сно по­ве­ћа­ње оба­ве­зе вра­ћа­ња др­жав­них и при­ват­них кре­ди­та.

Ми­нус у тр­го­ви­ни ро­бом са све­том на кра­ју 2017. до­сти­гао је 3,98 ми­ли­јар­ди евра, што је де­фи­цит те­ку­ћег ра­чу­на плат­ног би­лан­са „са­мо” две ми­ли­јар­де евра, мно­го се ду­гу­је про­шло­го­ди­шњем су­фи­ци­ту у раз­ме­ни услу­га.  Про­шло­го­ди­шњи из­воз услу­га до­сти­гао је 5,24 ми­ли­јар­де, а увоз је пла­ћен 4,29 ми­ли­јар­ди евра, та­ко да је су­фи­цит од 951 ми­ли­он евра, што је око пет од­сто ви­ше не­го у прет­ход­ној го­ди­ни, знат­но „ис­пе­глао” де­фи­цит плат­ног би­лан­са. Ина­че, сек­тор услу­га у Ср­би­ји све је кон­ку­рент­ни­ји. У пе­ри­о­ду 2014–2017. го­ди­на про­сеч­на го­ди­шња сто­па ра­ста из­во­за услу­га из­но­си­ла је 11,7 про­це­на­та, за раз­ли­ку од про­сеч­ног ра­ста роб­ног из­во­за ко­ји је из­но­сио 10,1 од­сто.

Пре­ма ре­зул­та­ти­ма ис­тра­жи­ва­ња еко­но­ми­сте Ива­на Ни­ко­ли­ћа, уред­ни­ка „Ма­кро­е­ко­ном­ских ана­ли­за и трен­до­ва” (МАТ), услу­ге те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ске и ин­фор­ма­ци­о­не услу­ге (ИКТ сек­тор) и по­слов­не услу­ге да­ју нај­ве­ћи до­при­нос сма­ње­њу де­фи­ци­та тр­го­вин­ског и плат­ног би­лан­са зе­мље.

Ни­ко­лић на­по­ми­ње да су сма­ње­њу де­фи­ци­та у раз­ме­ни ро­бе у пе­ри­о­ду 2014–2017. услу­ге сво­јим су­фи­ци­том ку­му­ла­тив­но до­при­не­ле 72,1 од­сто, а бр­жи раст из­во­за од уво­за ро­бе 27,9 про­це­на­та. При­том је укуп­на вред­ност раз­ме­не Сек­то­ра услу­га око 3,4 пу­та ни­жа од раз­ме­не ро­бе.

По­зи­тив­ном сал­ду раз­ме­не услу­га у про­шлој го­ди­ни нај­ви­ше су до­при­не­ле услу­ге те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ских и ин­фор­ма­циј­ских услу­га. Из­воз ових услу­га ла­ни је до­сти­гао 899 ми­ли­о­на евра, што је 21,6 од­сто ви­ше не­го у 2016, а увоз је пла­ћен 426 ми­ли­о­на евра, та­ко да је би­ланс про­шло­го­ди­шње тр­го­ви­не овог сек­то­ра био у плу­су 473 ми­ли­о­на евра.

Пре­ма по­да­ци­ма зва­нич­не ста­ти­сти­ке, из­воз пре­храм­бе­них про­из­во­да је­дан је од нај­ја­чих аду­та Ср­би­је у тр­го­ви­ни са све­том. Про­шле го­ди­не је пре­ма­шио 1,55 ми­ли­јар­ди евра, а по­зи­ти­ван сал­до је до­сти­гао 708,7 ми­ли­о­на евра, што је не­што ма­ње не­го у 2016. Раст услу­га те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ских и ин­фор­ма­циј­ских услу­га већ не­ко­ли­ко го­ди­на бе­ле­жи „из­у­зе­тан уз­лет”, а у бу­дућ­но­сти мо­же још ви­ше да ра­сте. Та­ко се са ве­ли­ком си­гур­но­шћу мо­же ре­ћи да ће, уз обе­ћа­ну по­моћ др­жа­ве, су­фи­цит у раз­ме­ни услу­га на­ших про­гра­ме­ра за не­ко­ли­ко го­ди­на над­ма­ши­ти по­зи­ти­ван сал­до у спољ­ној тр­го­ви­ни на­ше пре­храм­бе­не ин­ду­стри­је.

У при­лог овој тврд­њи иде и по­да­так да је су­фи­цит у раз­ме­ни услу­га те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ских и ин­фор­ма­циј­ских услу­га у 2017. са­мо око шест ми­ли­о­на евра ма­њи од по­зи­тив­ног сал­да из­во­за во­ћа и по­вр­ћа, ко­ји је из­но­сио 479,8 ми­ли­о­на евра.

Све зна­чај­ни­ји до­при­нос плат­ном би­лан­су зе­мље и при­вред­ном ра­сту у по­след­ње три го­ди­не до­ла­зи и од услу­га ис­тра­жи­ва­ња и раз­во­ја, про­фе­си­о­нал­ног и ме­на­џер­ског са­ве­то­ва­ња и тех­нич­ких услу­га по­ве­за­них са тр­го­ви­ном. Ни­ко­лић ука­зу­је да из­воз услу­га про­фе­си­о­нал­ног и ме­на­џер­ског са­ве­то­ва­ња у по­след­ње три го­ди­не бе­ле­жи про­сеч­ни го­ди­шњи раст су­фи­ци­та од чак 41,6 од­сто, а у 2017. ова гру­па за­бе­ле­жи­ла је су­фи­цит од 201 ми­ли­он евра, што чи­ни по­ве­ћа­ње од 68 од­сто у од­но­су на исти пе­ри­од 2016. го­ди­не.

 

И ту­ри­зам у плу­су

За­ни­мљи­во је да је и про­шло­го­ди­шњи тр­го­вин­ски би­ланс ту­ри­стич­ких услу­га био у плу­су 58 ми­ли­о­на евра.  Увоз ових услу­га, од­но­сно за пу­то­ва­ња, ле­то­ва­ња и зи­мо­ва­ња по све­ту пла­ти­ли смо не­знат­но ви­ше од 1,12 ми­ли­јар­ди евра, а стра­ни ту­ри­сти су код нас оста­ви­ли 1,18 ми­ли­јар­ди евра.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!