Прошле године било је 29.500 корисника народних кухиња, док их је ове године 31.400, од чега су трећина малолетници
Једини оброк у току дана за више од 18.000 људи у Србији је онај који добију у народној кухињи – пола литре куваног јела и пола килограма хлеба. Заједно са свим негативним параметрима који су у последње време у порасту, повећава се и број корисника народних кухиња Црвеног крста Србије. Прошле године било их је 29.500, а ове 31.400, од чега је за 60 одсто њих то и једини оброк. Постоји потреба за отварањем нових народних кухиња и повећањем броја корисника у Димитровграду, Црној Трави, Куршумлији, Сурдулици, али тренутно нема могућности да се то и оствари. Уз Владу Србије која три године уназад обезбеђује десет основних животних намирница, попут брашна, уља, пиринча, тестенине, пасуља, грашка, бораније, месних конзерви, Црвеном крсту је неопходна и подршка локалних самоуправа без којих служење оброка корисницима пет дана у недељи не би било могуће. Уз основне животне намирнице, којима су народне кухиње обезбеђене до краја ове године, за припрему оброка потребно је, између осталог, и свеже месо, свеже поврће, просторија која испуњава санитарне услове, у којој ће се храна припремати, радници који ће правити и дистрибуирати оброке. Кључ одржања програма народних кухиња у Србији јесте сарадња локалних самоуправа и Црвеног крста, каже Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије.
– Локалне самоуправе обезбеђују финансијска средства како за набавку артикала хране, тако и за сам рад кухиње, док је улога Црвеног крста да обезбеди припрему оброка и контролише дистрибуцију најугроженијим корисницима. Врло је драгоцена била подршка Владе Србије, а у септембру ћемо се обратити новој влади са захтевом да она настави и у 2013. години – каже Весна Миленовић.
Међу корисницима народних кухиња су они који примају материјално породично обезбеђење, али и они који нису остварили то право, јер им примања премашују потребан цензус за веома мале износе, на пример за пет или десет динара,. Забрињавајуће звучи податак да млади до 18 година чине готово трећину корисника народних кухиња. Тачније, 9.991 малолетника ручак добија у народној кухињи.
– Ми смо покушавали да реализујемо програм ђачких ужина, али нажалост нисмо успели да пронађемо донаторе за тај програм иако смо уложили знатне напоре да то остваримо. Потреба за помоћ деци је велика и они у народну кухињу обично долазе са својим породицама. Број корисника јесте порастао у односу на претходну годину, али 1999. и 2000. године, на пример, имали смо 100.000 корисника – наглашава Весна Миленовић.
Она, међутим, истиче и да се, због ограничених средстава, помаже у већини случајева најугроженијима, а да су критеријуми да би неко постао корисник народне кухиње веома оштри.
– Оброци се припремају према нутриционистичким стандардима који обухватају неопходне хранљиве састојке. Ту постоје међународни стандарди којих се придржавамо и које смо успоставили још деведесетих година. Трудимо се да често буде меса, мада нажалост не може бити баш сваки дан, као и да ти оброци, захваљујући помоћи локалних донатора, буду обогаћени – каже генерална секретарка Црвеног крста Србије.
Народне кухиње ове хуманитарне организације постоје у 73 средине у Србији, а у свакој је потребно најмање четворо запослених, и то професионалног особља, који припремају, дистрибуирају и деле храну. У неким срединама храна се развози до најугроженијих који су непокретни или слабо покретни или се довози до дистрибутивних центара одакле је преузимају корисници, док у појединим народним кухињама корисник оброк може појести и на месту где га преузима.
– Да бисте пружали подршку оваквом програму, он мора да буде стабилан. Не можете корисницима један дан рећи можда ћете сутра јести, а можда и нећете. Они морају да знају на шта могу да рачунају у ком периоду, јер неко ко је гладан и ко је дошао до тога да треба овакву врсту помоћи мора имати максимум сигурности. Донације Владе Србије, које се мере у стотинама милиона динара за основне животне намирнице, помогле су да неке локалне самоуправе нађу снаге да функционишу, издрже ову годину и да кувају храну за своје кориснике. Али отварање кухиње и континуитет њеног рада искључиво зависи од могућности локалне самоуправе да организује рад кухиње – наглашава Весна Миленовић.
Политика
