Реадмисија миграната из ЕУ у Србију

Вучићевој политици прети крах пред мигрантском кризом, али тај крах прети и Србији. Илегални мигранти нису избеглице, а ЕУ би да Србију претвори у гето имиграната. Сиромашна земља нема снаге да буде уточиште десетинама хиљада миграната, распашће се њен социјални и правни поредак. Супротстављање враћању миграната би зауставило преговоре о приступању Србије ЕУ. Па шта, Србија и онако никад неће ући у ЕУ.

Аравијско море све потопи!

Његош

Свима нам је жао избеглица које морају да беже из своје отаџбине. Може ли им се помоћи? По нешто се може. Ко то може? Колико? Како? Где? Чиме? Докле?

Србија још увек није решила проблем свих избеглих и расељених лица током ратова на подручју бивше Југославије. Како може одједном пружити уточиште десетинама, можда и стотинама хиљада илегалних миграната с других континената које би нам Европска унија радо све увалила.

Мигранти у Европи

Мигранти са Блиског Истока и севера Африке желе да се докопају богатих земаља ЕУ и тамо настане. Талас миграната се кроз Турску преко Грчке и Македоније прелива у Србију, из српске Војводине разлива у Мађарску и Хрватску. Затим се преко Словеније и Аустрије ваља до Немачке која имигрантима орочава уточиште на три године[1], и до скандинавских земаља и Британије. Током 2014. је укупни број миграната у ЕУ износио 280.000, а од јануара до августа 2015. их је регистровано још 350.000. У септембру је процењено да их је од почетка године у ЕУ приспело 500.000[2]. Трећина свих миграната у Европу пристиже из Турске преко Грчке[3]. И у самој Немачкој је због огромног прилива миграната процес признавања уточишта све дужи, па је тамо током априла било 200.000 миграната без решеног статуса[4]. Често се пробију у средњу Европу без икаквих личних докумената или са лажним или спорним документима[5].

Европљани огроман број миграната дочекују неприпремљени, чак без јединственог става о проблему који им бије на врата. Правно обавезујуће квоте прихватања избеглица ће се тешко применити[6]. Нису сви мигранти избеглице, нарочито не илегални мигранти, колико год се бунио UNHCR. Расправља се о етичким схватњима тог проблема, баш као што су пре хиљаду година преци данашњих Европљана расправљали о универзалијама. Супротстављају се два става. Један је сентиментални став, на основу којег се захтева да се мигрантима да уточиште и сва потребна помоћ. И српски премијер је при овом ставу[7]. Други став је сасвим супротан, несентименталан, заснован на политичком и економском реализму. Типичан пример носиоца оваквог става у нашем региону је мађарски премијер Виктор Орбан[8].

Мигранти који беже у ЕУ по правилу игноришу потребу за стицањем сопственог правног статуса избеглице или азиланта док не дођу до жељене земље. Примери су бројни и деликтни[9].

Нормативни основи права на уточиште су бројни, међународног и националногсу порекла. Највиши међународни акти су Општа декларација о правима човека (чл. 14) 1948. г., Конвенција о статусу избеглица из 1951. г., Протокол о статусу избеглица из 1967. г. Међународним прописима ОУН је право на уточиште дефинисано као људско право. Ово је прихватио и Устав Р. Србије (чл. 57). У смислу Устава, према којем се право на уточиште остварује на законом прописан начин у оквиру нашег националног права, Република Србија је основала Комесаријат за избеглице и миграције и донела Закон о управљању Миграцијама 2002. г. и Закон о азилу из 2007.г. Србија је са ЕУ закључила 2007. г. Споразум о реадмисији.

Сиромашне земље Балкана немају могућности да саме реше проблем транзита огромног броја миграната. За разлику од Бугарске[10], Србија и Мађарска, а по свему судећи и Хрватска и Словенија, пропуштале су у почетку мигранте који су пошли преко Турске и Грчке и омогућавано им је да што брже дођу до границе наредне државе на путу ка жељеној земљи уточишта. Међутим, Турска, Грчка и Македонија мигранте нису регистровале, већ су их пропуштале ка наредној граници. Србија је прва регистровала све мигранте, па их затим пропуштала ка земљама ЕУ.

Легализација миграната у Србији

У контексту наступајућих догађаја, мора се обратити пажња на изјаве председника Владе Мађарске од 15. 9. 2015. и председника Владе Р. Србије дате 17. 9. 2015. године, непосредно пре ескалације проблема илегалних имиграната као проблема реда и мира у замљама ЕУ. „Сматрамо да је Србија сигурна земља, а ако ои не прихвате азил тамо, њихов захтев за азилом у Мађарској ће бити одбијен“, рекао је Виктор Орбан[11]. Вучић је о статусу миграната два дана касније дао важну изјаву. Најпре је навео да делимо мигранте на две категорије – „економске мигранте“ и „избеглице из Сирије и Ирака“. „Србија се понашала одговорно иако је само земља кандидат. Ми свакако нисмо прва земља у Европи у коју су они крочили, али Србија је прва земља која је регистровала избеглице(…) За нас ово није проблем Немачке, ово није проблем било које појединачне земље, ово је проблем целе Европе и ми смо спремни да сарађујемо и са Немачком и са свим земљама ЕУ да то питање решавамо.[12]“

Сентиментални став српске Владе према мигрантима је нестао чим је портпаролка Европске комисије Наташа Берто изјавила да ће ЕУ по основу Споразума о реадмисији вратити у Србију имигранте који не буду добили уточиште у земљама ЕУ[13]. Одмах потом се огласио Европски комесар за избеглице Јоханес Хан. „Србија је у септембру 2007. године преузела обавезу да на захтев држава чланица прихвати и држављане трећих земаља или лица без држављанства, који су на територију те чланице ЕУ ушли директно из Србије, у случају да су задовољена два услова. Србија је обавезна да без посебних формалности прихвати та лицауколико она поседују, или су у време уласка поседовала визу или дозволу боравка издату од стране Србије, а потребно је и да су `на незаконит начин и директно ушла на територију државе чланице, након што су боравила, или била у транзиту кроз територију Србије`.“ Најава реадмисије из ЕУ је у Влади дочекана с неверицом[14].

На путу преко Балкана мигранти су легални избеглички статус на тлу Европе стекли први пут тек у Србији. Пошто је мигрантима на својој територији Р. Србија легализовала статус, она ће бити дужна да се бави и питањем изручења евентуално кривично одговорних међу овим лицима[15]. Међутими, ако мигранти нису кривично одговорни, мораће да их прихвати у случају ускраћивања или отказивања уточишта у земљама ЕУ ка којима се пробијају. Они се у Европи масовно представљају као држављани Сирије, што је повод за сукобе с мигрантиима који заиста јесу из Сирије и сматрају да имају приоритет у остварењу својих жеља. Уз то, чуди да у Србији поводом масовног прилива имиграната до сада није проглашена ванредна ситуација чак ни на територијама општина из којих су агресивно нарушавали погранични режим још почетком августа[16].

Нарочити проблем је настао када су мигранти из Србије почели да одбијају сарадњу с мађарскимпограничним властима[17]. Мађарска је пре овог догађаја на решавање проблема миграната потрошила 200 милиона евра, а од ЕУ добила помоћ од само 4 милиона[18]. Тада је мађарска влада одлучила да доследно према мигрантима примени средства правне државе ради завођења реда и мира. Онемогућен је улазак једној групи миграната која је хтела да пређе у Мађарску на граничном прелазу Хоргош кршећи режим преласка границе силом и без икаквих личних докумената[19]. Дан раније, ти људи су „штрајковали глађу“, па увече клицали српском министру полиције. Сентименталност не може порећи чињеницу да су мигранти након једнодневног „штрајка глађу“, наоружани моткама и каменицама, напали мађарску полицију на мађарској територији[20], што је нашу јавност бираним речима обавестио портпарол мађарске владе Золтан Ковач. Став мађарске Владе је јасан. Мигранти из Србије намеравају да илегално пређу границу Мађарске. Они су извели оружани напад на територију Мађарске. Користили су децу као „живи штит“. Полиција није напала илегалне мигранте, већ они полицију. Има повређених полицајаца камењем које су користили мигранти. Мигранти крше међународне конвенције. Немогуће је установити њихов избеглички статус јер одбијају сарадњу с мађарским пограничним органима, не може се говорити о избеглицама, они су илегални имигранти. Мађарска успоставља режим правне државе. Против насилника ће се користити сва расположива средства. Илегални мигранти врше кривично дело са српске стране границе. Очекује се да српска власт успостави ред са српске стране границе. Градња заштитне ограде је почела почетком јула договором са српском страном, српска страна је била укључена преко министра полиције и прослеђене су јој све потребне информације. Против илегалних миграната је мађарска полиција користила силу сразмерну њиховом нападу. Мађарска полиција настоји да одбрани своју територију и границу. Починиоци кривичних дела ће бити кривично кажњени. Поступаће се у складу с билатералним споразумима (са Србијом) и међународним конвенцијама. Постоје процедуре за избеглице, не може се проћи илегално кроз три границе и онда тражити избеглички статус у Мађарској[21].

Пошто су заустављени приликом илегалног продора из Србије у Мађарску, мигранти су се окренули Хрватској као транзитној земљи[22], силом пробили полицијски кордон код Товарника[23] идемолирали смештајни објект већ на први помен могућности да им се уточиште да у земљи у којој су привремено смештени[24]! Хрватска је одмах затворила границу према Србији[25]. Хрватски премијер је оптужио Србију да уошпте не чува границу[26]. Ни дан касније више од хиљаде миграната је илегално пробило границу Србије са Хрватском код прелаза Бапска, па је у Хрватској укупно већ 30.000 миграната[27].

Србија није само транзитна земља за избеглице из Азије. И даље траје масовна миграција са Косова и Метохије ка ЕУ, којом је у протеклих годину дана 90-120 хиљада Албанаца отишло ка ЕУ[28].

Реадмисија илегалних миграната из ЕУ у Србију

Сећа ли се ико Косова и Метохије? Наша влада је прихватила споразуме претходних влада и потписала нове, којима се корак по корак илегално одриче своје територије и држављана јужне српске покрајине. Памти ли ико да је данашњи премијер говорио како морамо поштовати те споразуме да би нас схватали озбиљно. Споразум о реадмисији је један од таквих споразума. По том споразуму Р. Србија ће морати да изврши веома озбиљне обавезе.

Прописима Споразума је уређена реадмисија држављана трећих земаља и лица без држављанства (апатрида), као и чланова њихових породица. Довољна је само претпоставка да је у време незаконитог уласка у другу земљу лице поседовало важећу дозволу боравка издату од стране Р. Србије (чл. 3). Пошто је наш премијер изричито навео да је Р. Србија прва у Европи пописала све мигранте који су дошли у њу, сви који су преко Србије прешли у земље ЕУ могу бити легално реадмисирани у Р. Србију, пошто их је Србија снабделаprima facie доказима постојања услова реадмисије. Важно је знати да је prima facieдоказ еуфемизам за необориву правну фикцију према којој претпоставка могућности постојања чињенице формално фигурира као доказ. Prima facieдоказ омогућује арбитрерност органа који доноси одлуке о таквом „доказу“ и његова употреба је оправдана само у хитним стварима о којима се мора одлучити без одлагања услед наступања тешких последица. Србија реадмисиране мигранте по prima facie „доказу“ да су поседовали српску дозвалу боравка по прихватању, неће моћи реадмисирати у Грчку или Македонију (чл. 5). Владе Грчке и Македоније себе нису оптеретиле prima facie доказима постојања услова реадмисије илегалних мигранта јер их углавном никад нису регистровале, нити им издавале било каква боравишна документа.

Шта да се ради?

Мора се одмах престати са сентименталним приступом овом проблему и убеђивањем јавности како је масовна реадмисија Европских имиграната у Србију „немогућа“. Преко Србије је је већ прошло више од стотину хиљада миграната ка ЕУ, по правилу су у ЕУ ушли илегално, велики број њих је тамо починио кривична дела, а нико не гарантује да ће илегални мигранти остварити право на уточиште у земљама ЕУ. И сама Немачка је онима којима је признала право на уточиште орочила на три године. Србија једноставно нема ни могућности, нити средстава да ефикасно решава проблем огромног броја реадмисираних миграната. Уосталом, није наша Влада баш такосентиментална као што се приказује. Док се премијер и министри владајуће странкесентиментално старају за стране илегалне мигранте, њихови партијски активисти врлонесентиментално онемогућују протесте политичких конкурената у Војводини[29].

Медије, невладине и међународне организације које буду наставиле да врше политички притисак на Р. Србију ваља укључити у напоре да се финансијски и материјално обезбеди право имиграната на уточиште. Треба јавно позвати руководиоце ових правних лица да се свако од њих у складу са својим могућностима укључи у трајно старање о потребама уточишта бар једне мигрантске породице.

Не сме се заваравати како ће ЕУ Србији пружити више од симболичне помоћи за збрињавање миграната. Мађарска је на решавање тог проблема потрошила 200, а од ЕУ добила само 4 милиона евра, иако је чланица ЕУ.

Према илегалним мигантима који у Србију из суседне државе улазе без потврде о боравку у претходној држави спровести кривично-правне мере. Једнакост пред законом је обавезујућа. Позитивна дискриминација не обухвата изузимање од кривичне одговорности. Клицање миграната министрима и премијеру због топлог дочека у Србији су маркетиншки трикови за тренутно дизање популарности који могу скупо коштати и Владу и државу и народ.

У складу с правом спровести обезбеђење граница, граничних прелаза, прихватних центара за мигранте и њиховог одрживог финансирања. Само ефикасним сузбијањем илегалне имиграције преко Србије биће могуће зауставити даље развијање овог проблема. Не треба доносити никакве радикалне мере, само треба применити редовне механизме правне државе и обезбедити владавину права, по примеру Мађарске, Хрватске, Бугарске и других чланица ЕУ. То су европски стандарди и европске вредности. Европска култура је заснована на владавини права, а не насентименталности и илегалној имиграцији.

Одмах суспендовати и потом што пре отказати Споразум о реадмисији са ЕУ у складу са чл. 22 Споразума.

Што пре најавити међународним субјектима примену мера за заустављање илегалне имиграције преко Р. Србије, суспензију и намеру отказивања Споразума о реадмисији.

Наравоученије

Вучићева политика је до сада успевала да опстане обезбеђујући спољнополитичку стабилност насупрот непопуларним мерама у унутрашњој политици. Популарност спољне политике је обезбеђивала скупо, пристајањем на све захтеве САД, НАТО, ЕУ и ММФ. Могуће је да ће цена наставка те политике ће у условима реадмисије миграната у Србију постати колапс социјалног и правног поретка у Србији. И да Србија прихвати реадмисиране мигранте, они ће и даље тежити продору ка ЕУ, што ће додатно нарушити односе Србије са суседним чланицама ЕУ. Пример нарушених односа са Хрватском је већ очигледан.

Без обзира као ће се развијати ствар с мигрантима, мало је вероватно да ће њихов прилив ускоро сасвим престати. У сваком случају, Србија тешко може рачунати на значајна и трајна финансијска средства ЕУ за издржавање стотина хиљада миграната. Што више миграната буде враћено у Србију то већи „европски“ проблем Србије. Једина успешна мера против прилива миграната у Србију за сада може бити суспензија и одустанак од Споразума о реадмисији, по цену прекида евроинтеграција. Србија нема шта да изгуби с прекидом евроинтеграција. Напротив.

Још простије, српска власт једноставно треба да послуша совјет здраваго разума великог српског просветитеља, рационалисте и модернисте Доситеја Обрадовића, који је пре више од два века објаснио Србима да своју политику треба да ускладе са Русијом.

Србија се за протеклих 15 година нагутала евроатлантских жаба. Међутим, камилу неће моћи да прогута, баш као што ни камила не може проћи кроз иглене уши.