Став

Референдум – издаја у којој ћемо саучествовати!

Сами бирамо висину с које ћемо пасти, а нажалост „летимо“ превисоко, и то није лет човека окрилаћеног животом већ камена баченог у вис па где падне и како му буде…

Лако се постане камен, довољно је рећи: „Доста је било од нас, нека се сад мало други боре за Србију…“, као што другар, уз кафу, нехајно каза као да смо, ето, носили плакар до петога спрата па нека га сад на степеништу, нека га даље носи коме треба..?

А, треба нама! Треба њему! Треба мени!

Силно смо се посвађали и жао ми је због тога, предобар је човек, није заслужио да планем колико јесам али „плакар“ оста на пола пута и само то је важно.

Како се ово зло не замори?!

Како они не кажу: „Доста је било, шта смо сатрли од Србије- сатрли смо…“?!

Како без предаха газе, мељу, уништавају све чега се дохвате..?

Једноставно, знају свој циљ а ми наше не видимо јер покушавамо да их догледамо.

Заборављамо да је борба сама по себи и циљ и награда, како год скончала.

Нека стотину битака изгубимо нисмо поражени док год потомцима у завет не оставимо повлачења и предаје!

Нема ко други да се бори за Србију до нас!

Нема клупе са резервим играчима, нема полувремена, нема продужетака, нема тајм – аута, нема ништа до јуриша, и кад ноге више не могу, јер јуришамо корацима потомака…

Боримо се за њихове победе…

Зло, ево, галопира у уставне промене од којих ће, пилатовски, опрати руке на јануарском референдуму.

Виде и они да нам је доста борбе па нам нуде „победу“ да „сами“ одлучимо колико ће нам то Србије бити довољно..?

Зло зна свој циљ, његова је лопата а на нама је, искључиво на нама, хоћемо ли да копамо темељ или гроб?!

Да, гроб, без иоле претеривања јер прође ли им референдум (по било којем питању)- од Србије неће остати ни за пола строфе песме…ма ни за разбрајалицу…

Зло неће издати Косово и Метохију, Стари Рас, Војводину, Републику Српску, Прешево…неће дозволити Рио Тинту и осталом белосветском олошу да нас сатру ко заморце- ми ћемо то учинити јер, ето, „доста је било од нас, нека се сад мало други боре…“

Заморили смо се па није згорег да се бојиште преметне у излетиште, ако може?

Може, Кајмакчалан је данас дивна, мирисна планина јер су преци нашим корацима устрчали уз њу…

Задњи је час да се пренемо, борба је сама по себи и циљ и награда.

Зло нас зове за трпезу, време је да подвикнемо: „Сити смо свега!“

Сами бирамо висину с које ћемо пасти, и да ли ћемо пасти?

И ако смо камен- будимо темељац а не онај о који ће се довека спотицати!

Зло је спремило лопату, на нама је шта ћемо ископати?

Или је било доста од нас..?

Михаило Меденица, Два у један

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Sjajno! Saglasan sam do u zapetu. Kao da ste pročitali moje misli i iskazali ih na svoj majstorski način.

    Referendum će psihopatama na vlasti uspeti, u to ne treba sumnjati. Kako može da ne uspe kad mogu da nameštaju rezultate kako im volja? Kako možemo da ih kontrolišemo i korigujemo? Nikako. Jedini način da bar zasad spasemo Srbiju jeste da ne dozvolimo da održe taj prokleti referendum. Ako tog dana izadjemo na ulice, napravimo rusvaj, porazbijamo sve što stignemo, ako treba pretučemo policiju i vojsku, uletimo u predsedništvo i izvučemo dripca-psihopatu za uši i prepustimo ga javnom linču, pronadjemo sve ministre gde god da se nalaze i sa njima postupimo na isti način, jedino tad će svi oni bar odložiti svoje planove.
    Sumnjam da će od njih potpuno odustati, mada nikad se ne zna. Ako budemo dovoljno “ubedljivi” možda se i to desi.

    Dugo vas nije bilo ovde. Pišite, morate, i sami vidite da nema ko drugi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!