Режим: Застаршивање народа зарад демократије и “европских интеграција које не смеју да стану”

Од првог дана владавине садашње владајуће коалиције, настављена је медијска страховлада коју је спороводила и Демократска странка, а у много чему је слична медијској диктатури ДОС-а, у време док је Србију преко свих медија слуђивао Владимир Поповић, бивши шеф такозваног пресбироа Владе Србије.

Садашњи медији сваки наредни дан проглашавају судњим даном, а сваки потез, реченицу или мисао подпредседника Владе Србије Вучића сматрају историјским догађајем без преседана, од кога зависи физички опстанак српске нације и државе.

У позадини ове представе не дешава се ништа. Већ одавно је одлучено шта ће бити са Косовом, који ће тајкун бити помилован и поштеђен од прогона и који ће људи из “противничког” табора бити заштићени.

У прилог томе иде и чињеница да ниједан бивши министар из Демократске странке још није одговарао за недела у време транзиционе отимачине. Ширење пандемије страха, властодршцима је важно само због сопственог опстанка на врху пирамиде.

“Застрашивање грађана и ширење панике, то је најважнија политичка стратегија свих српских власти од доласка такозване демократије пре дванаест година, па све до данас. Од владе ДОС-а па до владе СНС-а и ”пријатеља”, Срби су јавно третирани као магарци, па им је нуђено свашта: од штапа до шаргарепе, до најпровиднијих лажи да ће доћи судњи дан ако Србија не уђе у Европску унију, ако не уђе у НАТО пакт, или, ако не призна Косово као независну албанску државу.

Са друге стране, претходни и садашњи владари, све сами покајници из деведесетих, бесрамно су продавали патриотску маглу паролама “Ми никада нећемо ништа учинити против интереса нашег народа”, “Нећемо никада пристати”, “Нећемо поново пристати”, “Нипошто и никада нећемо…”, и слично.

У међувремену, од како Српска напредна странка врши улогу свеукупне власти у Србији, дошло је до праве пандемије страха. Шта ће бити са државом и народом ако не уђемо у Европску унију, не потпишемо све ултиматуме…

Говорили су Напредњаци да ће “у наредних 96 сати”, “72 сата” или “24 сата“, битидонета судбинска одлука за будућност Србије. Изгледало је да ништа више после тога неће ни постојати, ни неба ни земље, само ако не буде “компромиса” око Косова, мада није реч о компромису него о јавном, понижавајућем признању једне сепаратистичке творевине.

Наравно, није било никаквих преговора о Косову, оно је већ одавно окупирано од стране америчке империје, него су се преговори у Бриселу водили само око надлежности четири српске општине у оквиру насилно створене и непризнате албанске државице. Зашто је и ранијим и садашњим властодршцима било тако тешко да изговоре ову истину?

Ширење страха и панике у народу била је метода владавине Демократске странкеи њених сателита од првог дана формирања владе ДОС-а. Ванредно стање које је заведено у то време није престало ни данас. Трају обрачуни са непријатељима, чешће измишљеним него правим. Уплашени Драган Ђилас, који је, ипак, сачуван ( не заувек) од процесуирања за невиђене пљачке Београда, једва је успео да проговори: “…Траје ширење лудила и страха које подсећа на деведесете године а то води краху привреде и урушавању система вредности. Људи шапућу и све чешће се чује да неће да причају мобилним телефоном! Људи се плаше, помињу се хапшења политичара и вођа опозиционих странака”.

Али, кад је ширење “лудила и страха” у питању, Српска напредна странка и њени колицинони партнери, не ради ништа друго него оно што су радиле вође Демократске странке, пуних дванаест година, од када је Владимир Беба Поповићпочео да “процесуира” преко медија, па до Бориса Тадића, који је претио у предизборним кампањама да ће Србија неповратно отићи у средњи век, уколико ДС не остане на власти.

Тој пракси сталног слуђивања грађана, Тадић је додао и своје специфично лудило, па је тако једном приликом, у време обележавања Дана државности и Дана војске Србије 2009. године, дословно наручио војну вежбу под називом „Десант – Сретење 2009“, у оквиру које су српски специјалци извршили “десант на терористичке положаје на обали Дунава“.

И Док се Тадић забављао десантом на “антисрпске положаје” са друге стране Дунава, у исто време је трајала организована пљачка најскупљег пољопривредног земљишта у Војводини, под командом Демократске странке и уз његово одобрење.

Тако су и Напредњаци, чим су се прогласили за предводнике обрачуна против корупције, криминала и свих замисливих и незамисливих мафија, одмах цитирали отрцану фразу Бориса Тадића- “нико неће бити заштићен”, и одмах додао мало свога лудила: “нико није недодирљив”!

Био је то почетак паничне потраге за државним непријатељима, по сваку цену. Јер, шта су вође без непријатеља? Убрзо је постало јасно да су његова обећања о бескомпромисној борби за чистоту државе и њених службеника, обична спрдња са грађанима. Јер, ниједан од водећих штеточина Демократске странке до данашњег дана није одговарао за библијску пљачку државе и народа, а и како би, кад је одмах после доласка Напредњака на власт, дошло до амнестије. Радила је “ноћна дипломатија” па је Миодраг Ракић, бивши шеф кабинета Бориса Тадића, већ имаоприпремљен списак људи које никако не треба дирати и списак које “за сада не треба дирати”.

Ипак, ниједан пророк не може без обећања. Тако су и напредњачки пророци обећали, још у предизборној кампањи, преобраћање Србије у правну државу и прогон лопова и штеточина. Само нису рекли, али је данас јасно, да и они бирају своје непријатеље, уз малу помоћ пријатеља. Пандемија страха коју је завео има своју употребну вредност: док она траје трајаће и ова власт. Зато ниједан дан у Србији не сме да буде обичан, него ће сваки дан бити судњи дан! Сад или никад! Сутра или никад! За “72 сата” или никад. Дан “Д” или дан “Ц”, свеједно, али је важно да паника траје…Али, није ово једини начин на који српски властодршци застрашују грађане…

Недавно је Маурицио Ванарезе, експерт европске комисије, добио задатак из Брисела да испита границе шпијунског дивљања српских власти и угрожавања елементарних права грађана праћењем њихове електронске поште, телефона и других средстава комуникације.

У његовом извештају јасно пише да је стање у Србији алармантно, да власти спроводенајцрњи облик контроле грађана и да српске безбедносне службе имају позицијупотпуне контроле над “обавештајним производима”, те да оне могу да дођу до података о телефонским листинзима и локацијама без знања провајдера и налога тужиоца, без обзира на то да ли постоје посебни разлози за обавештајни рад или кривичну истрагу. Такође, и да могу да обављају пресретање телефонских разговора без судског налога (једноставним притиском дугмета) при чему крше Конвенцију о људским правима, члан 41. српског Устава и ЗКП. Ескалација ове шпијунске помаме постала је обавезан декор режимских медија.

Пре само годину дана, у време предизборне кампање, Демократска странка на челу са Борисом Тадићем, упорно је ширила пропаганду о застрашујућем исходу по Србију и њене грађане у случају да изгубе изборе и да власт преузму напредњаци.

Пола године касније, Борис Тадић је, гостујући у једној емисији Хрватске радиотелевизије (ХРТ), јавно признао да је “добио задатак из Брисела да направи себи опозицију“, те је тако на политичкој позорници Србије устоличена СНС као такозвана европска десница…Краће речено, Тадић је признао како су га удружени евроатлански “пријатељи” отерали са власти као обичног кловна, самозваног “учитеља демократије”. Остало је познато. Одмах по одласку Тадића, дошло је додоговора о ненападању између Александра Вучића и Драгана Ђиласа. “Мировно веће” је имало је једног члана. Био је то Миодраг Ракић. Краљ је мртав-живео краљ, кликтао је Ракић у себи.

Тако је смисао спрдачине са народом у Србији добио нове елементе: нови лидери тврде да се на њих “врше напади”, да су постали кост у грлу свим “државним непријатељима”, и да су баш они разапети за све нас као Исус из Назарета… Има ли перверзнијег епилога ове дугогодишње свињарије коју трпе грађани Србије!

Србија је данас избезумљена од разних датума и судбоносних сати, убијена је причом о страшном суду који стално заседа. У јединој европској, а вероватно и светској држави која има Специјални суда за организовани криминал, смењују се владари, али не и методе владања. Страх, паника, најаве обрачуна, најаве хапшења, спремне камере за снимање спектакуларних везивања и привођења…То је данас слика Србије, ојађене и понижене, опљачкане и сведене на две трећине своје територије, са даљом тенденцијом черупања преостале територије, кроз лажну регионализацију.

 

    А 1.

     Паре или живот!

 

Репертоар застрашивања грађана Србије је неисцрпан. Тадићеве власти застрашивале су судњим даном ако случајно Демократска странка изгуби власт, а садашње власти држе милионе људи у паници: шта ће бити ако не добијемо датум за почетак преговора са Европском унијом?

У оба случаја, реч је о томе да се милионима људи скрене пажња са недела пљачкашке елите, и застрашујућег економског пропадања. Да народ не види сопствени пакао који се већ десио. Србима је обећаван судњи дан ако не плате струју (паре или живот!), ТВ претплату, ако се не вакцинишу против свињског грипа, ако не купе типске сандучиће за пошту (неће добијати писма!), ако не гласају за сваку власт, ако не пристану на терористичка поскупљења основних животних намирница, ако не поверују у сваку лаж која им се свакодневно нуди…

Страх човјеку често образ каља, записао је Његош. А када презрени, које мори глад устану на ноге, онда је то револуција. А револуције нема без потока крви…”

 

 Никола Влаховић

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије