Режимске марионете: Телеком на добош кад будемо сигурни

Београд — Министар трговине и телекомуникација Расим Љајић изјавио је да се тендер за продају Телекома неће расписивати док Влада не буде уверена да ће он успети.

Иначе би, како каже, још један неуспешан покушај продаје оставио несагледиве економске последице по ту компанију.

“Телеком се неће продати пошто пото, из разлога економске нужности, јер то неће решити наше проблеме, а и не желимо да се одричемо компаније која реално има велики потенцијал”, рекао је он у интервју Тањугу.

Министар је истакао да се вредност Телекома не смањује тиме сто ова компанија део добити уплаћује у буџет уместо да инвестира, већ зато што пролази кроз све проблеме са којима се суочавају телекомуникациони оператери у региону.

“Видећемо како ће проћи и друге телекомуникационе компаније у региону које се продају, попут словеначког оператера”, рекао је он.

Љајић тврди да изборне кампање нису добар амбијент за спроводњење крупних суштинских реформи и да зато сада морамо да урадимо све како би грађани могли да осете бенефите тих реформи 2016. године. А као прве потезе Министарства на цијем је челу Љајић најављује доношење закона о електронским комуникација, закона о заштити потросача и закона о робним резервама, све то до краја јуна, док као најважнији задатак свог ресора наводи завршетак процеса дигитализације до јуна 2015. године, даљу либерализацију тржишта и наставак преговора о закључивању билатералних споразума о слободној трговини.

Како ће помоћи Министарство?
Интересовање за Телеком су, како је Љајић навео, и током протеклог мандата владе исказивали разни инвестициони фондови и телекомуникационе компаније.

“У овом тренутку је рано говорити да се одмакло у тим разговорима”, навео је он.

Упитан какав ће бити допринос Министарства трговине на смањење сиве економије, Љајић је рекао да се тренутно разматрају два модела.

“Једна је могућност да се формира генерални инспекторат који би био кровно тело коме би припадале мање више све инспекције и успоставила би се већа ефикасност свих инспекција”, рекао је Љајић и додао да тај модел захтева дугорочну анализу.

Други модел, како је објаснио, подразумева успостављање једног заједничког тела које ће координирати рад свих инспекција.

“Инспектори нам у просеку имају 50 година, технолошки наше инспекције нису опремљене на најбољи начин и сигурно је да би за смањење сиве економије рад иснпекцијских служби морао да буде ефикаснији”, навео је он.

Љајић данас није могао да прецизира у којој мери ће смањење плата за 10 одсто у јавном сектору утицати на пад у малопродаји.

“У 2013. смо имали смањење промета у малопродаји у свим земљама региона, па ни Србија, са падом од 5,7 одсто, није била изузетак. Очекује се даљи пад промета у малоподаји и то је чињеница са којом се суочавају све земље региона”, рекао је Љајић наводећи да је управо то био разлог због којег се добар део владе залагао да не дође и до смањења пензија.

То би, наиме, уз смањење плата у јавном сектору, драстично утицајало на пад куповне моћи грађана, уверен је Љајић, који наводи да би веће уштеде у пензионом фонду од свих најављених мера, попут повећања старосне границе и пенала превремену пензију, донело “пребацивање 100.000 људи из сиве зоне у легалне токове”.

Оценивши да је рано за суд о раду нове владе, Љајић је приметио да се ипак осећа “нова енергија потребна да би се спровело све оно што је премијер рекао у експозеу”. А упитан да ли је у његовом ресору већ направљен план уштеда возног парка, он је рекао да је тај посао министарство обавило још у прошлом мандату с обзиром да је овај ресор располагало најмањим буџетом.

“Након смањења трошкова по министарствима, следећи корак мора да буде сређивање у јавним предузећима и ту се могу направити далеко веће уштеде него у државној администрацији”, навео је министар упозоривши да је реално за владу најпродуктивнији период до пролећа 2016, након чега следи серија избора – од редовних локалних, 2017. председничких а 2018. редовних парламентарних.

 

Танјуг