Режимски економисти само трабуњају о продаји народне имовине. Знате ли ви режимски пацови да проговорите једну о томе како треба привређивати и стварати?

Београд — Европска банка за обнову и развој више може да помогне унапређењу пословања уласком у власништво Дунав осигурања, ЕПС-а и Поштанске штедионице, кажу експерти

ЕБРД ми више могао да подигне вредност тих предузећа, него што у том смислу може да помогне Телекому, оцењују стручњаци.

Економиста Милојко Арсић тврди да је ЕБРД као мањински акционар више потребан осталим државним предузећима него Телекому.

“Нисам сигуран да је ЕБРД за Телеком најбоље решење, јер би то био само међукорак ка коначној приватизацији. Питање је да ли је то Телекому уопште потребно”, категоричан је Арсић за Тањуг.

Он каже да је вредност Телекома опала за милијарду евра у последњих пет-шест година, те да би ЕБРД евентуално могао да заустави тај тренд, али не и да умногоме побољша његових перформанси.

“Зато би можда најбоље решење било да се Телекому одмах нађе стратешки партнер”, наводи Арсић.

Упитан да ли је ЕБРД заинтересован за куповину удела у Телекому само да би га касније продао некој компанији по знатно вишој цени, Арсић каже да је то сасвим легитиман циљ сваког купца.

“Могуће је да је њима Телеком атрактиван из тог разлога, али је зато важно да Србија свој удео прода по реалној цени”, наводи Арсић.

Он додаје да у случају продаје Телекома постоје разне опције, почев од тога да ЕБРД купи мањински удео од дрзаве, а да потом од осталих мањинских акционара купи додатне акције и приближи се већинском власништву.

“Разлицити методи приватизације имали би различите последице за Телеком и државу. Ако би ЕБРД докапитализовао Телеком, тада би се новац од докапитализације употребио за инвестиције и развој предузеца, а ако би ЕБРД купио део акција од државе, тај би новац ишао у буџет”, наводи Арсић.

Објашњава да је ЕБРД користан у оним предузећима где постоји могућност да се унапреди пословање, а где је из многих разлога држава лош власник и менанџер.

“Зато би ЕБРД био веома добро решење за Дунав осигурање или Поштанску штедионицу, али и као мањински акционар у ЕПС-у”, наводи овај професор Економског факултета у Београду.

ЕПС, како тврди, никако не би требало продавати већински јер ће његова цена да расте, а није сигурно ни да ли је економски оправдана већинска приватизација у дугом року. ЕБРД, као мањински партнер, могао би да допринесе унапређењу перформанси ЕПСа, а тиме и порасту његове вредности.

Економиста Владимир Глигоров изјавио је Тањугу да улазак ЕБРД у Телеком, Дунав и Аеродром сам по себи не мења много на ствари, али да би заједништво са стратешким партнером, који би преузео управљање, било у интересу свих инвеститора и компанија. Он је, међутим, нагласио да “ЕБРД може да партиципира, али не и да управља”.

Професор банкарства на Универзитетима ФЕФА и Сингидунум Лидија Барјактаровић указала је на позитивно искуство свих компанија у којима је ЕБРД преузео удео.

“ЕБРД је заинтересован да направи боље компаније него што јесу, а са друге стране омогућава им бољу позицију и у погледу финансирања, наступа на тржиштима и пласмана њихових производа”, наводи она за Тањуг.

Економиста Љубомир Маџар оцењује да Србија није у могућности да бира стратешке партнере, те да све што било ко понудити треба прихватити.

“ЕБРД је боље позициониран на светском финансијском тржисту и сигурно да може да сагледа и искористи неке опције које ми нити видимо, нити су нам доступне”, наводи он.

Директор Европске банке за обнову и развој у Србији Матео Патроне изјавио је недавно Тањугу да је ЕБРД заинтересована да учествује на више начина у приватизацији – било кроз куповину удела заједно са другим инвеститорима, да финансира друге инвеститоре коју би купили удео или да обезбеди финансирање компанији за даље инвестиције. Он је рекао да по правилу ЕБРД увек инвестира у мањински пакет акција подсетивши да та банка већ има власничке уделе у 39 компанија у Србији.

Министар привреде Душан Вујовић оценио је у изјави за РТС приватизацију Телекома као извесну.

 

Танјуг