Резултати Вучићеве владавине су већ ту, не треба чекати 2016: Наука у Србији пред изумирањем?!

НАУЧНИЦИМА у Србији касни испорука опреме, смањено им је финансирање потрошног материјала и других материјалних трошкова, а већ од наредне године око 40 одсто истраживачке заједнице могло би да остане без пројеката захваљујући којима примају плату из државне касе.

Због нагомиланих проблема, представници покрета “Спасимо науку”, у коме су окупљени истраживачи са института и предавачи са факултета, упутили су писмо државном секретару задуженом за науку, проф. др Александру Белићу, у коме указују да је ситуација у науци алармантна и да тражи хитно реаговање.

– Наука у Србији се већ дуже време бори за опстанак. Пред научницима је година у којој се очекује да раде без материјалних средстава, година у којој неће имати могућности да се баве научним подмлатком, али и година у којој ће много научника покушати да пронађе срећу на неком другом месту – поручују из покрета “Спасимо науку”. У овом тренутку, око 12.000 истраживача ради на факултетима, у институтима, научним центрима, а без реалних могућности да се бави науком.

Једна од чланица покрета, др Јелена Јовић, научни сарадник Института за заштиту биља и животну средину, објашњава како су ове године средства која имају на располагању за набавку хемикалија, одлазак на терен и друге трошкове у раду вишеструко смањена. Пројектни циклус од 2010. до 2014. године продужен је и на 2015, велики део трошкова за сва ова истраживања покриван је из кредита, а тек мали из буџета.

– Циклус је продужен, али кредит није, а ни средства у буџету за материјалне трошкове нису повећана – објашњава др Јовић. – Ранијих година наша десеточлана група добијала је око 10.000 евра за материјалне трошкове годишње. Сада је то годишњи износ од око 300.000 динара или око 2.500 динара месечно по истраживачу.

Наша саговорница објашњава и да је научна заједница веома забринута јер се нови конкурс за пројекте најављује за 1. јун, а још нису израђени ни стратегија научног развоја, нити нови закон о научноистраживачкој делатности. А потребно је што пре, каже, променити начин финансирања науке. Било би добро, напомиње, научницима оставити довољно времена да се упознају са “правилима игре” и озбиљно припреме предлоге будућих пројеката.

УРЕДИТИ ФИНАНСИРАЊЕ

– ГОДИНАМА уназад имамо само финансирање по пројектима, па су сви пријављени пројекти били одобравани, да истраживачи не би остали без посла и плате – подсећа др Јелена Јовић. – Сада је најављена много мања пролазност, од око 60 одсто. То би значило да 40 одсто научника остане без плате, што би водило у даље урушавање науке. Институти тада не би могли да испуне своју сврху и истраживачки рад на који их обавезује акредитација. Зато је важно да основно финансирање буде институционално, а да преко тога буду одобравани пројекти, макар и само мали проценат.

И. МИЋЕВИЋ, Новости