Зајечар – Гамзиградска Ромулијана обележава ових дана 60 година од почетка званичних археолошких истраживања на овом подручју. Обележавање прати знатно више оптимизма него пре 17 година, када је њен најпознатији истраживач, академик Драгослав Срејовић, два месеца уочи смрти, био поколебан у нади да ће се његов сан о светској заштити и светској слави овог драгуља остварити.
Срећом, Ромулијана је 2007. године добила заштиту Унеска и то је, од тада, осоколило њене истраживаче и заштитаре и почело, у знатном већем броју, да привлачи туристе из наше земље и света. Ромулијана није поново зарасла у коров, од чега је академик истраживач страховао, остављајући на самрти (1996. године) завет да се то не догоди.
Пре него што је Срејовић овде стигао, 15. маја 1953. године, када је званично кренуло истраживање, пуно тога је било откривено. И увелико се наслућивало да испод загонетних бедема у корову не лежи некакво војно утврђење, које су мештани Гамзиграда из Зајечара називали Каструм. Почело је, у ствари, од раскошног мозаика изузетне вредности за који је утврђено да се зове „Венатори” (ловци). Откривен је 2. јуна 1953. године, само 19 дана након почетка званичних истраживања. И одмах се родила сумња: откуд тако раскошан украс у војном утврђењу. Да је у питању нека раскошна грађевина, а не утврђење, већ тада су посумњали први њени истраживачи – Векослав Поповић, први директор зајечарског Народног музеја, и Ђорђе Мано Зиси, археолог. Али, њиховим „Венаторима”, нажалост, није било суђено да остану у зајечарском музеју. Убрзо је у посету Тимочкој крајини, 8. јуна 1961. године, стигао Јосип Броз Тито и тимочки руководиоци су мозаик поклонили драгом вођи. Срећом, он је ипак после 34 године враћен Зајечарцима, 14. децембра 1995. године.
Уследила су нова ископавања. Откривени су нови мозаици, украсна пластика, храмови, вајарски кипови Јупитера и Аријадне, заштитне куле. Све царски раскошно. Указивала се палата. Академик Срејовић је, најзад, и званично 1984. године саопштио да је то Ромулијана, палата коју је саградио римски цар Галерије и дао јој име по његовој мајци Ромули. Управо је те године у лето истраживачка екипа академика Срејовића у југозападном делу палате пронашла камени блок архиволте, од туфопешчара, на којој је уклесан натпис Felix Romuliana (Срећна Ромулијана). Следили су нови убедљиви истраживачки докази Срејовића: јуна 1993. откривена је глава са бисте императора Галерија, а од 1989. до 1993. године откривено је и више сакралних објеката на брду Магури, изнад палате, где су чином апотеозе, спаљивањем после смрти, уздигнути Галерије и његова мајка.
После уписа на листу Унеска почела је нова ера Ромулијане. То је период када Народним музејом у Зајечару, укљученом у сва ова истраживања, руководи Бора Димитријевић. У разговору за „Политику”, поводом шест деценија истраживања ове римске царске палате, он истиче најбитније.
Најпре су, вели, на Ромулијану стигли стручњаци Немачког археолошког института из Франкфурта и почели да примењују савремене истраживачке методе – геомагнетску и геофизичку. Од 2003. до краја прошле године под земљом је у околини палате снимљено (детектовано), без ископавања, више од 50 врло занимљивих грађевина. У насељу са урбаним одликама ван северног зида палате назначена је и грађевина где је рођен Галерије. Тиме је побијена тврдња да је градитељ Ромулијане рођен у неком удаљеном тимочком селу.
Светски значајно откриће јесте откриће мермерне статуе трачког коњаника. Она је откривена је 17. јуна 2010. године. Неочекивано, откривено је и седам хришћанских базилика које су, ван зидова палате, грађене између 4. и 6. века. На темељима једне од њих, из шестог века, патријарх српски Иринеј одржао је 1. маја 2011. године, у саслужењу са пет српских епископа, Свету архијерејску литургију. Пред више од 1.000 посетилаца патријарх је тог дана, после 14. векова, поново освештао овај хришћански храм. А одржан је тада ту и научни скуп „Хришћанско наслеђе Феликс Ромулијане”. Повод је био то што је цар Галерије 30. априла 311. године донео први Едикт о толеранцији вера. Догодило се, у ствари, неочекивано: владар паганин који је био познат као највећи и најкрвавији прогонитељ хришћана у римском царству изненада је „омекшао” пет дана пре своје смрти. И тако је његов едикт, што је било мало познато, био увод у Константинов Милански едикт из 313. године.
После добијања заштите Унеска, процењује директор Димитријевић, све би требало да буде лакше и берићетније за Ромулијану. Уз помоћ државе, почеће ускоро градња новог визиторског центра, биће убрзана конзервација до сада откривеног. Храбри то што је помоћ државе издашнија, што стижу донације из Немачке, Италије, Америке, Норвешке. Јапана, Француске, Канаде… Биће продужен и уговор са немачким археолозима.
—————————————————————–
Сутра свечаност на Магури
Поводом јубиларне 60. годишњице истраживања Гамзиграда на брду Магури сутра ће бити свечано откривен обновљени сакрално–меморијални комплекс у коме се налазе маузолеји цара Галерија и његове мајке Ромуле. Свечаности ће присуствовати и представници америчке амбасаде, чијом донацијом је Магура обновљена.
—————————————————————–
Енглески новинари
Ових дана Ромулијану и околину посетили су и новинари из више најпознатијих енглеских медија. Њима је директор зајечарског музеја Бора Димитријевић рекао да је заштита Унеска добро дошла. Све је више донација и све више туриста из земље и света. Од 1953. године Гамзиград је посетило 600.000 туриста, а годишње посете су после 2007. године удвостручене. Најберићетнија је била 2008. година, када је Ромулијану посетило 42.000 туриста. Очекује се да ће их годишње, када економске прилике у свету буду биле боље, овде бити и до сто хиљада.
