РУКОЛА
Рукола (Еруца сатива) је изузетно укусна и ароматична салата. Може да се једе сама, зачињена дресингом или уљем и сирћетом, мада се у медитеранским земљама најчешће припрема са маслиновим уљем, сирћетом, пармезаном или моцарела сиром. Зависно од доба године, салата од руколе може да се спрема са исецканим црним или белим луком, маслачком, парадајзом. Може да се кува или бланшира, али притом губи карактеристичан горкаст укус.
У неким земљама Азије, као што је Иран и Пакистан, гаји се и ради семена за уље, а семе се користи и за производњу сенфа.
Али, без обзира на то шта се све са руколом може, на нашим просторима она је приличном броју људи непозната. Рукола спада у групу лиснатог поврћа, са листом облика ракете, због чега је Енглези и зову роцкет. Потиче из централне и јужне Европе, а веома је раширена у Северној Африци и Америци, као и на Блиском истоку. Рукола је изузетно квалитетно и лековито поврће са доста витамина Ц, мноштвом минерала, а посебно је богата гвожђем. Има и других корисних састојака од којих се посебно издвајају влакна.
Њен горак и ароматичан укус потиче од глукозинолата изотиоцианата који се налази и у другим сродним биљкама као што је рен. Ипак, специфичан укус руколе долази од естри бутерне киселине и једињења са сумпором.
У исхрани је најбоље користити младе сочне листове јер су мање горки, а садрже обиље корисних састојака. Садрже и етерична уља и антибактерицидне материје, због чега се рукола сматра природним антибиотиком.
Добра је и као средство против прехладе и кашља, регулише варење и освежава организам. Добри познаваоци тврде и да поседује афродизијачка својства.
Рукола је култура скромних захтева за топлотом, па добро подноси сушу, отпорна је и на мразеве, због чега може да се производи током целе године.
ВЛАШАЦ
Најмањи од свих врста лука, влашац (Аллиум сцхоенопрасум), сматра се најпрефињенијим, јер јелима даје посебан укус са дозом свежине које друге врсте не поседују. За јело и зачин употребљавају се ситно исецкани листови, који се беру од пролећа до јесени, при чему се сноп уских и цевастих листова сече изнад земље, како би се луковица сачувала за следећу сезону и из ње изникли нови листови.
Сваке две до три године луковице треба разделити и изнова посадити.
Влашац поседује фини мирис лука који се ослобађа захваљујући једињењима сумпора, који су саставни део етеричног уља биљака из ове породице. Свежи листови садрже пуно витамина А и Ц, мање витамина Б, а од минерала посебно фосфор и гвожђе. Влашац појачава апетит, поспешује варење, отклања ветрове, јача крв, а пошто је и благи антибиотик спречава развој бактерија. Такође, снижава крвни притисак и спречава таложење воде у ткивима. Присталице народне медицине верују и да ублажава опекотине и суви кашаљ, а делује и као диуретик.
Као зачин познат је од давнина, о чему сведоче кинески записи стари три хиљаде година. Претпоставља се да га је у Европу, путевима свиле, донео Марко Поло. Данас се влашац узгаја или расте самоникло по целој Европи, средњој Азији и Северној Америци, а највише се користи у француској кухињи. Дуго кување уништава његову специфичну арому, па га је најбоље додавати пред крај спремања јела, или непосредно пре служења.
Влашац је и саставни део многих зачинских мешавина за разна топла и хладна јела, салате, омлете, пиринач и пилетину. Изврстан је зачин и за разне врсте сирева, а нарочито за свеже. Слаже се добро и са кромпиром спремљеним на различите начине, а посебно је занимљив ако се дода пире кромпиру.
ОМЛЕТ СА РУКОЛОМ
Састојци: 4 јаја, 150 грама руколе, брашно, шампињони и павлака, пола кашичице прашка за пециво, бибер, уље и со.
Јаја се умуте са павлаком, а затим дода брашно помешано са прашком за пециво, бибер и со по жељи. Смеса се остави да одстоји пет минута, а за то време загреје се уље на тигању, и онда сипа четвртина теста за омлет. Од теста се испеку три омлета, који се слажу један на други, са опраном и исцеђеном руколом између. На крају се такође поспе рукола, и омлет сервира исечен на коцке.
ЗЕЛЕНИ УМАК
Састојци: четири до пет тврдо куваних јаја, децилитар винског сирћета, воде, уља и киселе павлаке, једна кашичица шећера, сенфа и зачина Це, млевени бибер, першун, капар и влашац.
Измешати сирће и воду и додати шећер и зачин Це. Све кратко прокувати и охладити. У међувремену ситно насецкати тврдо кувана јаја и першун, капар и влашац. Охлађеној мешавини сирћета и зачина Це додати сенф, уље, насецкана јаја, капар и влашац. Затим додати павлаку, зачинити бибером, све добро измешати и додати першун. По жељи посолити, а затим припремљен умак ставити на хладно место да одстоји сат, два. Зелени умак може да се користи као прелив за кувано поврће, кувано месо или рибу, као и за салату.
Новости
