Трагом прошлонедељне вести у британској штампи о археолошкој студији научника који раде на универзитетима у Великој Британији, која је спроведена на локалитету Власац у Србији, „Политика” ексклузивно сазнаје да су у овом истраживачком тиму значајну улогу имали и наши научници.
Истраживачки тим под руководством др Емануле Кристијани с Универзитета у Кембриџу дошао је до овог за науку значајног открића објављеног ове недеље у научном часопису „Proceedings of the National academy of Sciences” (ПНАС).
Поред др Кристијани, истраживачки тим чинили су још и др Анита Радини с Универзитета Јорк, као и наши истраживачи др Марија Единбороу Радовић из Универзитетског колеџа у Лондону и др Душан Борић с Универзитета у Кардифу.
– Ово откриће је значајно јер мења наша досадашња знања о праисторији Европе, тачније досадашње мишљење да су култивисане житарице на Балкан стигле тек око 6200. године пре нове ере из југозападне Азије и то као део „пакета” са земљорадничким заједницама – истакла је др Марија Единбороу Радовић, коауторка ове студије.
Анализа зубног каменца становника Ђердапа из средњег каменог доба (мезолит) открила је да су већ око 6600. године пре нове ере ови људи јели култивисане житарице. Значи да су у то време „егзотичне” култивисане биљке карактеристичне за млађе камено доба (неолит) конзумиране на Балкану бар пола миленијума раније него што се до сада мислило.
– Доказали смо да су људи који су живели на Балкану у периоду мезолита јели култивисане житарице бар 400 година пре појаве земљорадње на Балкану. И то две врсте пшенице и јечам. Сматрамо да су ове биљке становници Ђердапа набављали од удаљених земљорадничких група развијеним контактима које су са њима имали – додаје др Единбороу Радовић.
Зубни каменац праисторијских становника Ђердапа који се у виду наслага минерала формирао на зубима људи сачувао је важну информацију о навикама у исхрани ових древних људи пре скоро осам и по миленијума. То значи да су се пшеница и јечам на нашим просторима јели скоро 500 година пре него што се раније мислило
Од 2004. године траје истраживање залеђа Ђердапске клисуре у сарадњи Универзитета y Кембриџу и Филозофског факултета у Београду. Ова истраживања под руководством Душана Борића, током којих је откривено 17 нових мезолитских људских скелетних остатака, пружила су сасвим нове податке применом модерне методологије археолошких истраживања.
– Користећи метод поларизоване микроскопије у истраживању микрофосила анализирали смо узорке зубног каменца деветоро људи сахрањених на локалитету Власац у Ђердапу који датирају из периода средњег каменог доба (мезолит). Скелетни остаци ових људи ископавани су од 2006. до 2009. године – рекао је др Душан Борић и наставио:
– Даља истраживања су овде могућа и усмерена на проналажење нових, до сада неистражених насеља из периода мезолита и неолита и на истраживање остатака палеолитског насељавања Ђердапске клисуре која је представљала важан коридор за ширење људских група дуж Дунава и даље у Европу.
За научну и ширу читалачку публику заинтересовану за праисторију Ђердапа значајно је навести да је управо објављена књига др Борића о погребној пракси на Лепенском Виру у издању Српског археолошког друштва.
Аутор: Ненад Вучетић, Политика.рс
Фото Лична архива
