fbpx
Насловна / Србија / Румунско трговање „влашким питањем“

Румунско трговање „влашким питањем“

  • Власи и Румуни су сасвим различите националне мањине и Румунија није позвана да се стара о нама пошто је наша матична држава Србија, изричит је председник Националног савета влашке националне мањине у Србији Радиша Драгојевић, који сматра да је „влашко питање“, као и 2012. године само предмет трговине румунске стране.

Стари актери, стара тема, једино би предмет трговине могао бити други, поготово због тога што би у Румунији до краја године требало да буду одржани парламентарни избори. Као и 2012. године, Трајан Басеску, тада председник Румуније, а сада Покрета народа“, прети Србији да би Букурешт могао да стави вето на прикључење Србије Европској унији.

Данас, међутим, то није изненађење какво је било фебруара 2012. године када је управо Басеску одбио да потпише споразум о кандидатури Србије за чланство у ЕУ захтевајући гаранције да ће права румунске мањине у Србији бити боље заштићена. Иза те фразе стајао је, у ствари, захтев да се Власи у Србији изјашњавају као Румуни.

Председник Националног савета влашке националне мањине Радиша Драгојевић за Спутњик каже да се Румунија неосновано, без икаквих захтева Влаха, укључује у заштиту наводно Румуна у источној Србији.

„Власи претежно живе у 20 општина источне Србије, има нас нешто и у Војводини и ту нема никаквог простора за изједначавање нас и Румуна. Ми смо сасвим различите националне мањине. Ми поштујемо њих и Национални савет Румуна у Србији поштује нас, чак имамо и протокол о сарадњи“, наводи Драгојевић, истичући да Румунија није позвана да се стара о Власима.

Он наглашава да је матична држава Власима Србија, њихов матерњи језик је влашки, а не румунски и да они признају Српску, а не Румунску православну цркву. Истичући да је Влаха по последњем попису било 35.330, и да су углавном сконцентрисани у источној Србији, где је Румуна свега нешто више око 2.000, Драгојевић напомиње да Румунија преко цркве и образовања, жели да наметне румунски језик. То је, како истиче, за Влахе неприхватљиво.

„На крају крајева, припадност некој мањини је лична одлука сваког појединца који има слободу да се изјашњава како жели. О томе не одлучују ни румунска, ни српска држава. Зато је ово један ултиматум без покрића за Србију, који није коректан од Румуније“, наводи председник Националног савета влашке мањине у Србији.

Он сматра да Власи, када је у питању поштовање њихових права, немају разлога за незадовољство, али истиче да Србија више треба да их заштити у најновијем случају јер је то, како је оценио, напад на Влахе, али и на државу Србију.

„Желимо да на нас, који смо једна од ретких националних мањина чија је матична држава Србија, она обрати више пажње и зато ћемо се обратити председнику Републичког националног савета“, напоменуо је Драгојевић.

Гро мањина у Србији, попут Словака и Мађара, имају финансијску помоћ матичних држава у остваривању њихових права, односно приликом формирања институција које Власи још немају. Тако је тек недавно донета одлука о формирању Завода за културу, а пре две године је уведен влашки језик са елементима националне културе у основно образовање. Али за све то Власи располажу малим финансијским средствима, каже Драгојевић, који при томе истиче да ни у ком смислу не траже заштиту од Румуније.

Он је изричит у тврдњи да Власи никада неће пристати да буду Румуни, иако такве тежње у Румунији постоје од раније и имале су државну димензију. Напомиње, међутим, да и сада имају одређену подршку у Румунији, па и, како каже, код малог броја Влаха у Србији. Они се, како је објаснио, изјашњавају као Власи, а сматрају да им је матерњи језик румунски.

Инструмент који Румуни користе како би их приволели је бесплатно школовање и стипендирање једног броја студената и средњошколаца из Србије под условом да се они изјасне као Румуни, односно прихвате румунско држављанство. То поприма све веће димензије. Указао је и на деловање Румунске православне цркве када долазе свештеници из Румуније и не наплаћују услуге, опела, крштења…

„Одатле наш захтев и потреба да Србија помогне, односно да томе парира или ћемо изгубити ту битку“, каже Драгојевић.

На питање зашто се управо сада подгрева стара прича о Власима–Румунима, председник Националног савета влашке мањине изражава бојазан да би њихов положај могао да послужи као предмет трговине.

„Иза те претње о стављању вета на наше даље кораке ка ЕУ стоји намера да се издејствује нешто друго за државу Румунију у ЕУ, као што је 2012. године био покушај са шенгенским повластицама“, каже Драгојевић.

Питање Влаха у Тимочкој Крајини Румунија с времена на време упорно покреће.

Пре две године у сличној ситуацији је реаговао и председник Србије Томислав Николић, поручивши да држава не може да дозволи да се влашка мањина приказује као румунска.

Познаваоци прилика у Румунији кажу да је популарност десничарског „Покрета народ“ на чијем челу је Басеску, у порасту и да тренутно ужива подршку шест до осам одсто бирача.

У Румунији би до краја године требало да буду одржани парламентарни избори.

ПИШЕ: Мира Канкараш Тркља, Спутник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Зашто је Краљевина предала источни Банат Румунији?

4 (1) УЗРОЦИ И ОКОЛНОСТИ КОЈИ СУ УТИЦАЛИ НА ПРЕДАЈУ ИСТОЧНОГ БАНАТА РУМУНИЈИ ОД СТРАНЕ …

ПОПИС ИЗ 1846. ГОДИНЕ: 2 милиона 643 хиљаде Срба у Хрватској

5 (4) На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада …

Један коментар

  1. Добро је да је народ патриотски и здраворазумски, кад је већ тренутна власт у Србији издајничка и колаборационистичка. Власт дође
    и прође, а народ остаје.
    Браво Власи, свака вам част, ви сте узор какав народ и човек у Србији треба да буде. Не брините што садашња власт у Србији вас покушава да разније стављајући се на стеану румунских интереса. Српска садашња влада је издајничка и она издаје и српски народ и Влашку мањину. Зато не брините и држите се сложно, чувајте себе и своју браћу Србе који вам желе све најбоље. ѕово је наша заједничка земља Србија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *