fbpx
Насловна / Свет / ЕвроАзија / Русија се ослобађа државних обвезница САД
Русија се ослобађа државних обвезница САД 1

Русија се ослобађа државних обвезница САД

У последњих неколико месеци обим руских актива уложених у америчке хартије од вредности опао је за скоро 12 милијарди долара. Зашто Министарство финансија Русије распродаје америчке државне обвезнице и више их не сматра поузданим финансијским инструментом?

Само у фебруару Русија је продала америчке државне обвезнице у вредности од 3,1 милијарде долара, док је од почетка године укупан обим руских међународних резерви у америчким хартијама од вредности опао са 105,7 на 93,8 милијарди долара.

Продају државних обвезница САД од стране Русије стручњаци објашњавају тиме што Вашингтон не испуњава увек своје обавезе према повериоцима, а најбољи пример за то је Иран. Када је Вашингтон још 1979. године покренуо рат санкцијама, забранио је својим грађанима и компанијама да воде бизнис у тој земљи и замрзао златне резерве Техерана које су се налазиле у америчким банкама. Та прича је настављена априла 2016, када је амерички суд донео одлуку да 2,7 милијарди долара које припадају Ирану искористи за исплату компензација маринцима који су настрадали у терористичком акту 1983. у Бејруту. Притом, нема директних доказа о умешаности Ирана у тај терористички напад, па су у Техерану одлуку суда назвали лоповлуком.

Има пуно разлога за уверење да америчка администрација може да понови нешто слично. Зато је марта 2014. Банка Русије извукла 115 милијарди долара са рачуна америчких Федералних резерви, и то због америчких санкција које су Русији уведене у вези са догађајима око Крима, чиме се Москва осигурала у случају могуц́ег замрзавања имовине.

Међутим, страх је био неоправдан, па се руски новац убрзо вратио под контролу Федералних резерви, али последња дешавања говоре о томе да Москва сада коначно намерава да се у потпуности ослободи америчких хартија од вредности.

– Да је постојала таква могуц́ност, одавно бисмо повукли средства из државног дуга САД – изјавио је председник Одбора за финансије руске Државне думе Анатолиј Аксаков. Са њим је сагласан и директор Института за стратешке анализе компаније „Финансијски и рачуноводствени консултанти“ Игор Николајев, који сматра да би боље било да се милијарде долара не улажу у америчку економију, вец́ у руску.

– Врац́ати новац је теже, то ц́е трајати дуго – објашњава он и додаје да би евентуална велика распродаја америчких државних обвезница смањила њихову вредност, па би Русија у том случају уместо да профитира, претрпела штету.

Са друге стране, међународне девизне резерве Русије нису пласиране само у америчке државне обвезнице – вец́ина, око 125 милијарди долара, уложено је у вредносне хартије других земаља, пре свега Француске, Немачке и Велике Британије.

Међутим, у условима санкционе конфронтације, мало је вероватно да ц́е Москва улагати у економије америчких савезника, када постоји мноштво алтернативних финансијских инструмената у свету, а то су рецимо хартије од вредности Кине и Јапана. Профитабилност кинеских обвезница је далеко виша него што је случај код америчких, док је јапански државни дуг далеко стабилнији.

Други алтернативни финансијски инструмент је злато и тренутно око 30 одсто резерви развијених земаља се чува управо у овој врсти активе. У Русији та бројка износи око 20 процената. Највец́е златне резерве имају САД – 8.000 тона, Немачка има три, а Италија и Француска по две и по хиљаде тона. Русија је на петом месту по количини златних резерви – поседује 1.860 тона племенитог метала у вредности од око 80 милијарди долара.

Циљ је да се увец́ају златне резерве. Практично сво злато које се експлоатише у Русији данас купује Централна банка.

– Држава сваке године купује све више злата. Узимајуц́и у обзир спољнополитичке ризике, потребно је повец́ати удео племенитог метала у резервама – изричит је Аксаков.

Вестионлине

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Годишњица спасавања америчких пилота у Прањанима: Зар бомбама и ножем у леђа на српски хлеб? 11

Годишњица спасавања америчких пилота у Прањанима: Зар бомбама и ножем у леђа на српски хлеб?

Полагањем венаца на спомен-плоче на Галовића брду у варошици Прањани код Горњег Милановца обележена је …

Москва: Постоји ризик избијања нуклеарног рата чак и ако то његови актери не буду хтели 13

Москва: Постоји ризик избијања нуклеарног рата чак и ако то његови актери не буду хтели

ЗАМЕНИК министра иностраних послова Русије – Сергеј Рјабков – оценио је у данашњем свету постоји …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *