Београд — Изјава Млађана Динкића да је државна каса празна, поделила је аналитичаре и унела зебњу код свих оних чије зараде зависе од буџета.
Као један од начина за попуњавање благајне, Динкић је поменуо могућност да се руски кредит, одобрен за реконструкцију железнице, преусмери за буџетску подршку.
Међутим, то је мач а две оштрице јер би тек требало преговарати са Русима о новој намени позајмице, а то може да буде врло тежак посао.
Тим пре, што су они повољне услове дали јер очекују да кроз реконструкцију пруга и набавку локомотива и вагона, упосле и своје фирме.
По мишљењу професора Економског факултета Милојка Арсића, који је био и члан економског савета досадашњег премијера, “стање буџета драматизује се како би био направљен простор за повећање ПДВ-а”
“Генерацијски али и са становишта добре буџетске политике неприхватљиво је да се текућа плаћања финансирају из кредита који ће отплаћивати наредна поколења. Далеко већи ефекат имало би укидање Закона о фискалној децентрализацији, чији иницијатор је управо био Динкић, и којим су неки приходи пренети локалним самоуправама а да им при том нису пренете и обавезе, због чега је буџет на крају године тањи за око 40 милијарди динара. И кад би се тај закон сада укинуо, или се обавезе пренеле на локал, што би била права децентрализација, то би јавне приходе увећало у последњем кварталу за десет милијарди динара” , рекао је Арсићи.
Премна његовим речима, у најмању руку некоректно је тврдити да не постоји буџетска резерва, када стручњаци и те како знају да се државна каса и код нас и у другим државама пуни из текућег прилива.
Он очекује да се смањи и планирани раст зарада и пензија, да се то сведе “тек на меру одржавања обавезе” и додаје да би значајне уштеде могле да се добију укидањем бројних непродуктивних субвенција.
“Нема оправдања да се новац свих грађана даје на коришћење само неким привредницима или странцима. И за та давања која су важан узрок буџетског дефицита, иницијатор је био Динкић”, подсећа Арсић.
И нека од удружења послодаваца као лек за буџетски дефицит предлажу смањење зарада у јавном сектору и замрзавање пензија. Пензионери се, при том, уздају у Јована Кркобабића, за кога кажу да одбија и разговор на ту тему и да “под мишком увек носи коалициони споразум”. Он ни у једној варијанти неће пристати на реално смањење пензија. У проблему би се, по свему судећи, нашла и јавна, комунална предузећа, јер би њихова ненаплаћена потраживања нарасла а то би даље затворило круг у кризу међусобних плаћања.
Међутим, Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживање, тврди да је претходна влада уљуљкивала јавност у виртуелни свет, бајке које су скривале озбиљност ситуације у којој се налази економија земље.
“Јако је добро ако нови сазив прекине ту праксу и у старту почне да гради искрен однос према јавности. Тако Динкићеву изјаву видим као намеру да се грађани упознају са реалним стањем и да се каже тачно које мере на кратки, средњи или дуги рок могу да донесу резултате” , каже Ђоговић.
Он додаје да би паралелно са тим требало инсистирати на новом аранжману са ММФ-ом, затражити од њега макроекономску подршку за преузету обавезу суштинских реформи пореског система, јавне управе, правосуђа, здравства, пензионог система.
Уколико се на јесен донесе и нови закон о јавним набавкама, што подразумева значајне уштеде у тим трошковима, јавност ће видети да се, и поред новог задуживања, ствари крећу на боље а и за инвеститоре, био би то сигнал да је смањен пословни ризик земље.
“Треба буџетске издатке, скројене уз претпоставку да ће раст БДП-а износити 1,5 одсто, прилагодити чињеници да је земља у рецесији, привреда у депресији. Ја сам у то време упозоравао да је толики раст нереалан и да ће у најбољој варијанти бити око нуле. То се, нажалост, остварило, а када се до краја године буду свели показатељи, када се укључи пад производње у пољопривреди, индустрији, извозу, имаћемо негативну стопу раста од најмање 1,5 ако не и до три одсто”, закључује Ђоговић.
Данас
