fbpx
Насловна / Србија / Шибицарска политика режима према Косову

Шибицарска политика режима према Косову

Бранко Радун

Оно што ова власт себи допушта стварно ни једна друга на свету не би могла. Србија је данас земља чуда – земља где је све могуће па и да земља преговара без овлашћења и да на крају добијете Борков „папир“ који ни пас са маслом не би појео. Тим неовереним папиром ми смо не само фактички прихватили сецесију кроз прихватање „косовске царине“, „косовских таблица“ и томе слично већ је то нечувен дилентантизам и волунтаризам у историји дипломатије и политике. Такав папир не би могао да проће ни у неком градском комуналном предузећу, а не на нивоу владе, скупштине и целе државе. То вам је као да са улице доведете чистача улица да изврши трансплантацију срца на пацијенту који је у критичном стању.

Све је данас дакле релативно и о свему се може разговарати, држава је ту а можда и није, имамо тамо границе а можда и нeмамо, ово је Србија а можда и није. Све данас може бити предмет трговине и закони, и Косово, и држава и народ. Онда се то каже – то је била „политича одлука“, кад је нешто мимо закона и мимо памети.

Тако на Косову није било пописа јер ето то је нека „политичка или полицијска одлука“ а кога је брига шта ви тиме кршите и закон и устав, да изоставимо то што тиме шаљете поруку и Србима на Косову и Албанцима и целом свету да одустајете од Косова. Ако не пописујете део свог становништва ви онда њега ни „не видите“, ви њега ни не третирате као своје.

Сада је председника скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић изјавила у „братској“ Јагодини да ће о расписивању локалних избора у општинама на Косову и метохији бити донета „политичка одлука“. Расписивање избора на делу територије Србије (барем је то још званично у реторици и у актима владајуће коалиције) је значи политичко питање око чега ће се договарати странке владајуће коалиције. То ће бити предмет разговора, преговора и цењкања или чега све још.

Оно што треба подсетити људе је да око неких ствари нема преговора, око основних ствари који се тичу државе и народа. Ако се по закону и уставу тамо расписују избори као и свугде другде – то никако не може бити плод политичке трговине. Исто тако не може владајућа коалиција да игнорише и укида устав како јој се ћефне и како им то траже са Запада. Они могу да изађу пред народ и да кажу ето врши се притисак на нас да прихватимо сецесију и да укинемо „српски ентитет“ на Косову а један од путева ка расклапању „паралелних институција“ Срба тамо је да се не одрже избори на КиМ. Но за то би им требало храбрости и искрености чега они немају.

Озбиљно забрињава у намери да се неодрже избори на КиМ је то да ако нема избора нема ни изабраних представника народа, председници општина ће онда бити изабрани вољом Београда и Запада. На тај начин се једним ударцем убију две муве – попусти се Западу зарад добијања статуса кандидата за кандидата и друго постепено се елиминишу непослушни локални Срби који нас одаљавају од „среће евроинтеграција“. Како нема изгледног члланства у ЕУ Србији је једина срећа само путовање ка Европи. „Европа је лепа само док се чека“. 
Наравно свим тим играма се опасно слаби виталност српске заједнице на тим просторима, но то нашу власт очигледно ни мало није брига. Били би срећни када тамо не би било Срба јер онда не би било никог ко нас „кочи“.

На тај начин – укидањем избора – Београд гаси и демократске институције Срба на Косову и њихово право да утичу на своју судбину. Ово је дакле и завера против Срба и завера против демократије у којој учествује Београд притиснут Западом. Албанци могу само задовољно да трљају руке и чекају исход српских међусобица.

Порука коју нам власт шаље је да они и даље третирају Косово као део Србије али ипак „не можемо потпуно затворити очи пред једном реалношћу, која је онаква каква је“ па ће стога бити политичка одлука о томе да ли ће избори бити расписани на Косову и Метохији. Они наравно не знају шта да чине, хтели би да учине Западу и да демонтирају српске институције на Косову и преко укидања избора тамо или на неки други начин, а опет боје се реакције Срба са Косова и других којима се смучило овакво лицемерство – „да Косово је Србија али морамо прихватити реалност“ сецесије Косова. Кад би се та порука рекла искрено она би значила – „да ми говоримо да је Косово део Србије због избора, али исто тако прихватамо сецесију јер нам то траже на западу“. Тако је Косово и део Србије и није део Србије, све зависи са које стране гледате или да ли говорите пре или после избора.

Српска власт има опаки план да смести Србима на Косову тако да они то ни не примете, а ако и примете да се много не буне. А ако би протестовали да то не буде пре избора, после ионако могу да раде шта хоће. Дакле ово је тест типа „да видимо како ће реаговати ако им кажемо да на Косову нећемо расписивати изборе, јер ето нисмо их ни пописивали па се нису бунили“. А ако би их неко питао што нису вршили попис становништва правдали би се техничким проблемима и тиме што Албанци неби пристали на попис. Бесмислица, али ако имаш медије можда и ти и прође.

Шта је дакле „стратегија“ власти према Косову? Циљ је да постепено развласти „српске институције“ и да их за почетак остави на општинама, да би од ЕУ добила пред изборе благослов у виду „статуса кандидата за кандидатовог кандидата“ који им не решава изборе али ако га не би добили запечатили би себи судбину. Стога сада подмукло врше притисак на косовске Србе да одустану од референдума и да на тај начин корак по корак капитулирају пред притисцима Београда. Режим прети тамошњим Србима да ће им укинути финансирање и тако добар део њих тамо оставити без прихода. Директна и бескрупулозна уцена сопственог угроженог народа – то неће на добро изаћи како за њих на власти, а нешто мислим ни ми са њима таквима нећемо дрбро проћи.

Оваква деструктивна и колаборационистичка власт није запамћена у Европи од Другог светског рата. Ми смо сви помало одговорни јер су они такви на челу нашег народа и поред чињенице да су нам и наметнути од Запада. Но могу амбасадори Лондона и Вашингтона у Београду да праве комбинацију за овакву или онакву владу ипак ми сви гласамо на изборима. Народ гласа, амбасадори комбинују. Свако треба да ради свој посао колико може боље, па како нам буде. Морамо као народ дићи глас или ћемо отићи са историјске сцене ризикујући да нестанемо као заједница коју веже и пошла традиција и нада у будућност.

 

Видовдан

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србија по „квалитету живота“ на 77. месту од 80 земаља света!

4.9 (10) Бољи животни стандард грађана – према обећањима која стижу из Немањине 11 – …

Које територије је Србија унела у Југославију – Историја која се прећуткује (видео)

4.5 (8) Из емисије Србија Глобал. Говоримо о државном праву Србије које проистиче из докумената …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *