Шиптарима и језеро Газиводе

Једно од питања око кога се у Бриселу још споре Београд и Приштина је и језеро Газиводе, код Зубиног Потока које је, по многима, после Трепче, најзначајнији српски ресурс на северу Косова и Метохије.

Како тренутно стоје ствари: Албанци су упорни да комплетно језеро, чије се три четвртине налазе на територији Србије, у општинама Нови Пазар и Тутин, стави под своју контролу, док се српски преговарачи труде да језеро, брана и хидроелектрана Газиводе буду под контролом Заједнице српских општина, односно да се новац од воде и струје слива у касу Заједнице и општине Зубин Поток.

– Бриселским споразумом цео север се предаје држави Косово, па самим тим под контролу владе Хашима Тачија иду и: језеро, брана и хидроелектрана Газиводе. У Приштини су одлучни да Газиводе ставе под потпуну контролу, чак ако њиме и формално, што сумњам да ће се догодити, буде управљала Заједница српских општина.

Погубним Бриселским споразумом изгубићемо ресурс који сваке године може да инкасира шест до седам милиона евра и од кога би лагодно могли да живе сви житељи наше општине – каже Миодраг Андрић, члан Општинског већа у Зубином Потоку и наглашава да ова општина ни до сада није имала много вајде од језера, јер је Приштина, потпомогнута Кфором, Унмиком и Еулексом једноставно отимала сав приход од овог ресурса.

Изградњом бране Газиводе, код Зубиног Потока, пре три и по деценије расељен је цео Ибарски Колашин, чак 8.000 Срба морало је, пошто су им потопљени куће, имања и све што су имали, да се сели у Шумадију, језеро покрива простор од села Газиводе код Зубиног Потока до Рибарића у општини Тутин, акумулација воде је око 400 милиона кубика, а снага хидроелектране је 35 мегавати.

– Кад год смо покушали да језеро ставимо под нашу контролу, Кфор и Еулекс су по налогу Албанаца овде изводили некакве вежбе, звецкали оружјем и демонстрирали силу.

Без воде са језера Газиводе немогућ је рад Термоелектрана у Обилићу, са Газивода се водом снабдева неколико општина на централном Косову, хидросистемом Ибар-Лепенац вода са Газивода користи се и за наводњавање Метохије – додаје Андрић и наглашава да, нажалост, ни раније српске власти, чак ни у време Слободана Милошевића, нису ништа учиниле да овим ресурсом управља општина на чијој територији се налази.

Хоће и трафо-станицу

Из Приштине планирају да преузму и велику трафо-станицу Валач на Рогозни, преко које се север Космета из Србије, правцем из Новог Пазара, снабдева електричном енергијом.
Министарка енергетике Зорана Мухајловић сматра да Заједница српских општина треба да има своју компанију која ће се бавити снабдевањем и дистрибуцијом струје на северу Косова. Трафо-станица Валач тренутно припада Електромонтажи Србије, о њој и језеру Газиводе у Бриселу ће се разговарати 7. и 8. јула.

 

Д. Н. Петровић – Вести