Према сазнањима „Вести“ Есмарк има намеру да инвестира 400 милиона долара у покретање производње у Смедереву, али из кредита чији би гарант била Влада Србије која, пак, то не може да прихвати јер има аранжман с ММФ који забрањује давање гаранција за државне компаније.

Питање је и да ли ће Европска комисија дозволити гаранције чак и да их Влада прихвати јер је реч о помоћи која није допуштена Споразумом о стабилизацији и придруживању Србије и ЕУ који је у пуном обиму на снази од 1. фебруара. Главобољу српским преговарачима задаје и то што Есмарк не жели да задржи свих 5.000 радника железаре истим онима којима је Вучић обећао да неће бити отпуштени најављујући им „велико славље кад се посао закључи“.

Преговори с Есмарком настављени а њихови учесници очекују да би коначни договор могао бити постигнут у наредних 10 до 15 дана. И тај рок је проблематичан јер је Србија морала да поднесе пословни план за Железару до 1. фебруара, а у Бриселу није одлучено да ли се Србији нови рок уопште одобрава.

Стручњаци упозоравају да је премијер кључну грешку направио онда кад је прогласио Есмарк победником чак и пре расписивања тендера. У преговорима с америчке стране су људи који добро познају прилике у Србији јер је реч о бившим званичницима Ју-Ес-Стила, компаније која је до 2011. била власник српске железаре. Главни стручни преговарач је Џон Гудиш, који је био директор челичане у Кошицама.

Љ. Ивановић – Вести