Случај Перишић: Шпијунска афера мистерија после 18 година

5
(3)

Суђење некадашњем начелнику Генералштаба, пензионисаном генералу – пуковнику Момчилу Перишћу и још двојици оптужених за шпијунажу, односно за одавање службених тајни америчком обавештајцу Џону Нејбору 2002. године које се одржава иза затворених врата, ближи се крају и сви са нестрпљењем очекују епилог овог случаја који је уздрмао владу Зорана Ђинђића и још више продубио политички сукоб унутар коалиције ДОС. Од 2002. до данас јавност о овој афери готово да није сазнала ништа, док је у војним круговима означена као највећи успех јер је ухапшен оперативац ЦИА. Перишић је до данас остао проказан, а да ли је стварно одавао тајне процениће само суд.

Афера “Перишић” започела је 14. марта 2002. године у мотелу “Шарић” на Ибарској магистрали прецизније у ресторану звучног назива “Kнин”, удаљеног неких 16 километара од строгог центра Београда. У једном од сепареа овог ресторана села су двојица мушкараца: Момчило Перишић, једна од лидера ДОС-а и потпреседник Владе Србије чији је премијер био Зоран Ђинђић и члан америчке амбасаде са дипломатским статусом, обавештајац Џон Дејвид Нејбор.

Пола сата пошто су сели у сепаре, наручили ракију и воду, у ресторан је упала група цивила. Неки су носили кожне јакне, а неки шушкавце. Пришли су столу за којим су седели Перишић и Нејбор, разменили неколико речи, а потом им ставили лисице на руке и извели их из ресторана. На паркингу стајала су два возила. У једно је смештен Перишић, а у друго амерички обавештајац Нејбор коме су пре уласка ставили црну кесу на главу како не би видео где га воде. Да ствар буде гора касније ће се испоставит да Нејбор има дипломатски имунитет и да је приликом хапшења прекршена бечка конвенција.

За време хапшења неко од присутних упитао је наводнко ко су они и где их одводе. Добили су само дрски одговор “војна полиција” и на томе се све завршило, без даљих сувишних питања, како запослених у ресторану “Kнин”, тако и приустних гостију.

Осим Перишића и Нејбора, у овој акцији задржани су били Перишићев возач и телохранитељ, који је припадао Савезној полицији. Двојица главних актера пребачена су на тајну војну локацију, а исте вечери војна полиција хапси и потпуковника Миодрага Секуловића и цивила Владана Влајковића, некадашње војно лице. У рано јутро 15. марта сви они завршавају експресно пред војним истражним судијом, док за то време нико из тадашње Владе Србије није имао појма шта се дешава у граду.

Вест о Перишићевом хапшењу наводно је прво дошла до начелника Генералштаба генерала Небојше Павковића, а потом и до Небојше Човића. Премијер Зоран Ђинђић је обавештен тек на конференцији за медије, на којој је био са америчким амбасадором Вилијамом Монтгомеријем и то од новинара који су почели да постављају питања у вези са Перишићевим хапшењем.

За то време, Војна безбедност утврђује идентитет ухапшеног америчког дипломате, па у медијима ођекује вест о хапшпењу агента ЦИА. Убрзо Ђинђић сазива седницу Владе, на којој се у пратњи појављује и сам Перишић, коме из канцеларије плене сву документацију са ознаком војна тајна. Током кратком сусрета са Ђинђићем, Перишић му говори да је у питању намештаљка, не знајући да амерички агент за то време износи војној безбедностиу све детаље њихових сусрета.

Први састанак у згради СИВ-а

Републичка власт моментално је захтевала објашењења и исте вечери у Палату федерације запутио се поприличан број министара. Да ствар буде загонентнија, о хапшењу ништа није знао ни савезни министар одбране иначе црногрски кадар Велимир Радојевић, као и савезни премијер Драгиша Пешић. Зоран Ђинђић је тражио да састанку присуствује и начелник Војне безбедности Ацо Томић, али је он то одбио. Генерал Павковић се наводно правдао да нема увид у рад Управе безбедности, па се на састанку појавио и Kоштуничин саветник за националну безбедност Раде Булатовић.

На састанку се расправљало и о заплењеној торби америчког дипломате у којој су била одређена документа, као и о томе да је војна полиција прекршила бечку конвенцију његовим хапшењем. Торба му је накнадно враћена, али је он тврдио да документација коју је бнакон тога затекао није била иста, односно да су се појавили неки папири које није имао раније.

Упоредо са полемиком у Палати федерације на Новом Београду, текао је претрес Перишићевог стана, да би се убрзо потом, о целом случају, огласило и војно тужилаштво. У саопштењу су навели да су Перишић и обавештајац Најџел односно дипломата Нејбора ухапшени због, како су навели, класичне шпијунаже и одавања војне тајне. Нејбор је због одредби бечке конференције, али и оштрог протеста америчког амбасадсора одмах пуштен, али не и Перишић, Секуловић и Влајковић, који су остали у притвору.

О случају се огласио и Kоштуница који је казао да је Управа безбедности поступила по закону, а америчкој амбасади је упућено извињење.

Наредног дана, 16. марта Перишић, Секуловић и Влајковић су пуштени на слободу после саслушања пред војно истражним судијом, који је закључио да нема услова за одређивање никаквог притвора. У међувремену по изласку тројице на слободу, огласила се тад Информативна служба Генералшатаба ВЈ саопштењем да се потпуковник Секуловић терети за неовлашћену предају документа важних за одбрану земље Момчилу Перишићу, који је затим те исте папире достављао страном држављанину.

Други састанак у згради СИВ-а или Телевиса војна безбедност пресента

На касном ноћном састанку тог 16. марта коначно се у згради СИВ-а појавио и генерал Томић, који је присутним републичким и савезним функционерима пустио филм који је снимила Управа безбедности. На видео касети према давним причама видео се Перишић како на разним локацијама предаје документе баш Нејбору. Ваља напоменути да премијери филма у стилу “Шепегеља” претходила два сата свађе Kоштуничиних и Ђинђићевих функционера. После приказивања филма уследио је тајац и сви су се разишли.

Убрзо се огласио и ДСС који је затражио оставку Зорана Ђинђића и позвали се на Kоштуничине речи да војна тајна није роба која се тек тако може изнети на тржиште и продати.

Два дана касније уследиле су нове конференције за новинаре пљуштале су оптужбе са обе стране. Зоран Ђинђић је јавно затражио оставку Момчила Перишића 19. марта коју је он поднео без много буке, али затражено је и од Војсилава Kоштунице смену генерала Аце Томића на шта се он оглушио и одбио је. Генерал Томић доћи ће поново под лупу јавности кад је кренула смена генерала Павковића, док ће коначно смењен бити после убиства Зорана Ђинђића, када је приведен у акцији Сабља.

Позадина афере Перишић

Већина познаваоца прилика у Србији за време владавине ДОС-а слажу се да је афера Перишић била замишљена као ударац за владу Зорана Ђинђића од њеног формирања. Иначе тадашњи министар полиције Душан Михајловић тражио је од РДБ обавештење о сазнањима у случају Перишић. Из РДБ стигла је информација да је Перишић имао контакте са Нејбором још од 2001. док је он био први секретар америчке амбасаде у Београду и званични представник ЦИА у Београду, да се бавио врбовањем сарадника по државним институцијама, као и да су током његовог редовног покривања уочили да контактира са Перишићем и да му овај предаје документе, па су навели као локацију и споменик захвалности Француској на Kалемегдану.

Међутим, оно што је прећутано било је следеће: Џон Нејбор у Београду појавио се први пут 1997, кратко време се задржао пре него што је отишао у Атину где је проваљен и отказано му је гостопримство због шпијунске делатности и рада против Грчке. Kада и зашто се поново појавио у Београду никада до краја није објашњено, иако су сви знали ко је био он посебно тадашњи РДБ. Утврђено је и да је до хапшења Нејбор често виђан по државним установама, где је званично успоставља офицјелну сарадњу. Да ли је Перишић био једини или је било више никада није разјашењено до краја. Виђан је и на прославама полиције и ВЈ, коктелима и већина је знала ко је он. Питање које је остало без одговора било је кад су га сви јавно виђали по установама, обиласцима и програмима у војсци и полицији како је онда спроводио тајну операцију прибављања документа војске.

Нејбор је из Србије експресно повучен у Будимпешту одакле је као бомба одјекнула вест да је погинуо у саобраћајној несрећи, а онда се опет жив и здрав појавио у Вашингтону. Америка се задовољила извињењем Србије, али кола звана ДОС управо захваљујући афери Перишић кренула су низбрдо.

Теорије

Једна од теорија која се појавила, а никад није била доказана односила се на то да су Американци Управи безбедности ВЈ сервирали свог ислуженог шпијуна који није хтео да се повуче, а војни безбедњаци једва дочекали да имају по први пут прави улов једног америчког шпијуна што су наши безбедњаци прихватили оберучке.

Афера Перишић убрзала је пад владе Зорана Живковића, која је формирана после убиства Зорана Ђинђића, јер су размимоилажења америчко -европска око Србије и спомињане ове афере продубили кризу у Србији унутар самог ДОС-а што је довело до распада и парламентарних избора.

Познаваоци шпијунско-безбедносног света тврде да су се Перишић и Нејбор углавном виђали на јавним локацијама, где увек неког има и да је цела афера заправо треће разредни шпијунски трилер. Kао разлог своје тврдње они поткрепљују следећим аргументом.

“Зашто би се обавештајац Нејборовог калибра своје контакте преознатљиве у јавности доводио на јавна места да их сви виде уместо да се сусрећу на тајним локацијама далеко од јавности приликом примопредаје тајних докумената”.

Дргу сумњива ствар која је остала неразјашњена била је зашто је Нејбор током саслушања признао шпијунску делатности и све испричао о сусрету са Перишићем, иако је имао дипломатски имунитет због кога је после неколико сати и био пуштен.

Једно од питања које се провлачило било је које је тајне документе Перишић предавао Нејбору, с обзиром да двојица актера ове афере за кога је утврђено да је износио записнике са Седница Врховног савета одбране, али у ранијем периоду који су се тицали односа на релацији Мило Ђукановић и руководство СЦГ с једне и Војске са друге стране. Индикативно је било то да је он годину дана пре хапшења у афери Перишић престао да износи било каква документа која су се односила на период 1999. и 2000., а ти запсиници су достављани црногорском руководству.

Индикативно је нмеђутим, једно, ова афера јесте сакрила многе тајне, али је једна испливала на површину – Перишић јесте сарађивао са америчким обавештајцем. Неки су нашли оправдање да уркос свим недаћама Американци нису заборавили на Перишића, који је убрзо отишао у Хаг где му се судило и где је ослобђен. Убрзо по повратку у земљу судски постпупак за ову аферу поново је покренут и ускоро се очекује неки епилог ове целе афере.

Нова.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Коха: Технички тимови Београда и Приштине у четвртак у Бриселу састављају текст споразума Србије и Косова

3.4 (5) Очекује се да ће коначни споразум између Косова и Србије бити састављен на …

Србија гори а ПСИХОПАТА отишао у Париз да договори издају Србије и предају КиМ шиптарским терористима

5 (5) Председник Србије Александар Вучић допутовао је данас пре подне у дводневну посету Паризу. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend