Служимо Бриселу!

Нисам нешто веровао у белосветске „теорије завере“, чак ни у вактима кад су се, као хипнотисани, све до пре шест година, њима „хранили“ и садашњи наш канцелар и тренутно му први допредседник. Али, откако су, после изборног пораза њихових фаворита, на изборима у Републици Српској, Вучић и Дачић, у склопу спин акције одвлачења пажње од сопствених брљотина, сложно кренули у кампању постизборног преумљавања прекодринских Србаља – не могу да се не упитам није ли, након „одрађеног Косова“, ова сила осовине кренула и у реализацију другог еврофанатичног циља, у елиминацију Додика и његове школе поимања односа у Босни и Херцеговини?

Самопрокламована „међународна заједница“, иначе, захтева од хиперкооперативног режима у Србији да се не меша у унутрашње односе у БиХ, осим кад им то наложи исти тај Вашингтон и Брисел! Као у овом случају, када је постављена домаћа задаћа Вучићу и Дачићу да се у ентитетској Бањалуци и централном Сарајеву формирају антидодиковски органи власти… Пошто већ, претходно, није упалила, превентивна операција „да овчица која не занесе“, када је, летос, октроисани дует београдских властодржаца, у Српску упутио, по специјалном послу – Вучић свог личног „спин доктора“ Израелца Асафа да ради кампању за Српску демократску странку и њен Савез за промјене, а Дачић свог маркетиншког „Wатцхоут“ махера да исто то „одради“ за Додиков СНСД…

Да репрезенти власти у Београду заиста желе добро свим грађанима мањем БХ-ентитету, они би учинили све да се тамо формира велика коалиција СНСД и СДС (странака чији гласачи имају скоро идентичне погледе на садашњост и будућност Српске), уз учешће аутентичних представника бошњачког и хрватског народа. Уместо што политикант Вучић и политички препродавац Дачић, преко несрећног Петра Ђокића (чије је „упориште“ у бирачког телу толико да није успео да освоји ни директан посланички мандат), покушавају да накнадно посвађају грађане Српске, са само јединим циљем – да се СНСД, по сваку цену, „скине“ с власти, а русофил и, још важније за ову ситуацију, победник избора Додик, силом отера у политичку пензију!

Самодржачки двојац, навикнут да с ове стране Дрине, и без избора као „сувишног луксуза“, мења и уподобљује власт по вертикали и хоризонтали, навија за то да се СНСД-у понови судбина одумирања Демократске странке после 2012. Дачићу таквог искуства „принципијелности“ посебно не мањка: Милошевића који га је измислио, јавно се одрекао док је овај умирао у Хагу; 2008. је „преломио“ на страну Тадића, наместо да је отишао тамо за шта су гласали његови бирачи – са Николићем, Вучићем и Коштуницом; 2012. је пребегао к Николићу и Вучићу, не оставши са Тадићем за кога је и лично гласао на тадањим председничким изборима.

А тужни Босић, као Јован Без Земље, који никада није изашао на црту Додику, већ, кроз изборне поразе, бесповратно „троши“ своје најближе сараднике, поверовао је, изгледа, у мисију неког „лаки лузера“. У странци је отворио фронт против оснивача СДС-а, а паралелно се, уз сугестију два политичка патрона из Београда, „досетио“ да, рецимо, у централну власт не треба да уђе легитимни представник БХ- Хрвата и убедљиви победник у хрватском гласачком телу, ХДЗ, јер би то отворило могућност да ни Српску онда, у Савету министара БиХ, не мора да представља победник тамошњих избора!?

Мним, дакле и стога, Влада Александра Вучића је, унаточ импозантном утицају у бирачком телу – све више, у слободном паду.

Цвијетин Миливојевић, Данас