Воћари и повртари у Чачку добили метеоролошке станице за прогнозу болести и невремена
Чачак – Петорица виђених пољопривредника из чачанског краја добили су јуче по подне метеоролошке станице и прилику да заједно са суседима из села ухвате прикључак за ново доба у свом послу. Сваки од ових уређаја које је произвођач назвао „метос“ покрива подручје од пет километара у пречнику и поручује домаћину објавом на интернет-страници, или СМС-ом ако овај тако жели, какав му проблем клима спрема.
– Реч је о пројекту „Развој система интегралне заштите од биљних болести, штеточина, корова и метеоролошких непогода“, којим је предвиђено да још петорица пољопривредника из Чачка ускоро добију исте станице. Партнери у овом послу су Европска унија као финансијер, затим Валашске Мезиричи као пријатељски град из Чешке где је новост већ примењена, пољопривредне стручне службе из Чачка и Ужица и наша Управа – каже за „Политику“ Владимир Гојгић из Градске управе за локални економски развој у Чачку.
Први уређај, али само ради приказивања пошто је вегетација већ завршена, постављен је јуче у јабучњаку Небојше Јовановића у Доњој Атеници код Чачка. Произвођач је аустријска компанија „Пессл“ а дистрибутер и сервисер за нашу земљу предузеће „ХоyаВ. С.“ из Суботице, које у централној Србији представља Зоран Маричић.
– Ова технологија новост је и у Европи где се примењује тек четири године – вели Маричић – а ми се трудимо да држимо прикључак. Прошле године инсталирали смо у Војводини 60, овог лета у централној Србији још 35 уређаја.
Станица се поставља на висину од два метра у воћњаку или повртњаку и има сензоре за мерење пет параметара: температуре и влажности ваздуха, дужине влажења листа (који се качи о грану), количине падавина и глобалне радијације, односно осунчаности усева. У станицу је постављена и картица мобилне телефоније те мора бити у домету сигнала, и соларни панел који напаја батерију, па није потребан прикључак за струју.
– Прикупљене податке „метос“ мобилним телефоном шаље у централни компјутер и обрађене враћа крајњем кориснику на интернет-страници, а овај по шифри зна која се станица односи на његово подручје. Тако добија прогнозу и најаву раширених биљних болести, као што је, рецимо, чађава пегавост листа, у наредна 24 или 48 сати. Најаву мраза или напада неке бактерије може да прими и путем СМС-а. Поред ових података, специјализовани произвођачи имају прилику да прате долазак великог броја болести за изабрану, посебну биљну врсту, уз годишњу претплату која сада износи 55 евра – напомиње Маричић.
Вредност једне станице „метос“, зависно од броја сензора и конфигурације, износи између 2.000 и 3.000 евра, а ове чачанске су негде на средини. Маричић тврди да су прва искуства српских воћара пролетос показала да се коришћењем ових рачунара и њихових података уштеде бар два непотребна прскања у сезони. Поред тога, нова техника би по претпоставци требало да буде поузданија од древних метода у предсказању промене времена. Као што су бол у крстима и за плећком, кликтање жуње или избијање мразовца.
