fbpx

Снимак мистериозне смрти човека који је „претио“ Вучићу, забрањен за јавност!

4.8
(51)

Навршило се тачно три године од како је Милорад Николић у Црвенки ухапшен зато што је у приватним СМС порукама поменуо двојицу највиших функционера Александра Вучића и Небојшу Стефановића.

Ухапшен због СМС порука 14. 12. 2016, Црвенка.

Време пред изборе у Врбасу.

Место: Основни суд у Врбасу, тужитељка Јасмина Ђуровић, поступајућа суткиња Јелена Kовачевић, председница суда Весна Зековић Марковић.

Психијатар и психолог 28. децембра утврдили дијагнозу и да “постоји опасност да ће поновити слична или тежа кривична дела”.

Специјална затворска болница, Бачванска.

Умире 14. 6. 2017. г.

Адвокат изјављује да је умро под сумњивим околностима.

Омбудсман најављује контролу.

Поруке су биле приватне и у њима није било никакве директне претње, али тужилац га је оптужио да је опасан по тадашњег председника Владе и министра полиције. Проглашен је лудим и под тешким лековима, након шест месеци проведених у лудници, изненада умро. У дану кад је умро, стигло је закаснело вештачење комисије лекара да му није место у затворској болници.

– Kад се од мене опраштао, рекао ми је: Ти знаш да ја ником нећу наудити. Kад ме буду донели мртвог, ти знаш да ја нисам сам себи наудио – сећа се Милорадовог упозорења његов млађи брат Драган, ког смо посетили у кући његовог мртвог брата, у Црвенки.

Породична кућа у овом малом бачком месту, у општини Kула, сада је дата на продају. У њој сама живи Милорадова мајка Драга. Ни брат ни мајка до данас не могу да се помире са оним што им се догодило и као да још живе у лудилу за које је Милорад био окривљен.

Гледају фотографију тела пуног модрица и не могу да прихвате званично објашњење да је умро природном смрћу, од емболије плућа. Сећају се како је, натпросечно информисан, Милорад коментарисао прилике у Србији и предвиђао да ће »лоши људи уништити Србију, да ће систем који се прави да уништи Србију«.

Сећају се да га нису разумели јер су гледали само свој посао и кућу, док је Милорада све интересовало и политика и криминал и Тесла и лечење алтернативним методама и Михајло Пупин.

Било је то предизборно време и Врбас, у коме је суд пресуђивао једном анонимном човеку кога су сви описивали реченицом »не би ни мрава згазио«, грозничаво се спремао за локалне и председничке изборе 2017. године.

За смрт у затвору због претњи Вучићу – нико није крив 

Kо се уплашио приватних порука, тужилац или Вучић?

Милорад Николић оптужен је да је извршио кривично дело угрожавања сигурности из члана 138, став 3, у вези са ставом 1, када се то односи на високе функционере државе, а тужилац је написао да је »угрозио сигурност претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног Дарка Батанића, председника Владе РС (Александра Вучића) и министра унутрашњих послова у Влади РС (Небојше Стефановића) на начин што је у наведеном периоду са мобилног телефона слао СМС поруке узнемирујуће садржине. При чему је знао да се лица која је именовао налазе на наведеним функцијама«.

Те страшне поруке су гласиле овако: »Вучићу, спаси Србију. Пусти мртви нека је воде«, »Иди уби 5. октобра неког полицајца да виде Срби да државе нема. Убио сам два војника. Радиће Срби за кору хлеба«, »Небојша Стефановић се шета и звиждуће. Зна да га кане убити али тек следеће године«. Ове поруке нису послате ни Вучићу ни Стефановићу, већ Дарку Батанићу, мајстору за грејање, који је пријавио Милорада Николића али и касније одбио да га на суду гони због њих.

– Милорад је садржај порука објашњавао као метафоричко изражавање. Али без обзира на то, ниједна од ових порука не садржи претњу. Поготово не може бити претња приватна порука коју пошаљете неком трећем, а да онај на кога се порука односи није сазнао њену садржину. Суштина је да није постојало кривично дело. За угрожавање сигурности мора да неком заиста буде угрожена сигурност, мора да постоји конкретна опасност по нечију безбедност. Радња кривичног дела састоји се у претњи да ће се напасти на живот или тело лица коме се прети или неког њему блиског. У Милорадовим порукама није било никакве претње – каже његов тадашњи адвокат Феђа Димовић.

Адвокат Димовић указује да су две ствари биле кључне у том фарсичном суђењу и поигравању са људским животом. Прво, човек због потпуно безазлених СМС порука завршава оптужен да је угрозио безбедност председника државе, тада председника Владе, и министра полиције, који нису ни знали да им Милорад »прети«.

Друго, Милорад је до своје смрти остао у притвору иако су судски вештаци на главном претресу 23. фебруара 2017. предложили лечење на слободи. Уместо да Милораду укине притвор, Основни суд у Врбасу наређује контролно вештачење Медицинског факултета у Новом Саду, а притвор продужава због опасности од понављања непостојећег кривичног дела.

Поред тога, тужитељка Јасмина Ђуровић уопште није дала предлог да се као сведоци позову Вучић и Стефановић иако су они били наводно оштећени и ништа природније него да сведоче о својој »угрожености«. Уместо тога, предлог за њихово саслушање је изнела одбрана, што је изазвало велику нелагоду и страх у судници. Судија је одложила одлуку.

– Јасмина Ђуровић се противила томе уз образложење да »се ради о лицима која имају 24-часовно обезбеђење и што у конкретном случају не мора да постоји конкретна опасност, односно наведена лица, имајући у виду њихове функције и не морају да се осећају угрожено, да је дозвољено да су им упућене било какве претње па да постоји опасност по њихов живот.« То је потпуно супротно закону, јер је биће кривичног дела конкретна опасност – каже адвокат Димовић.

Припремано спектакуларно хапшење

За смрт у затвору због претњи Вучићу – нико није крив 

Драган и Милорадова мајка Драга живо се сећају дана хапшења 14. децембра 2016. године. Почео је бројним телефонским позивима у којима су се полицајци лажно представљали као оператери и службеници Телекома, па као пријатељи којима Милорад нешто дугује и ако не изађе испред куће, они ће звати полицију. Било је претњи да ће им послати антитерористичку јединицу. Нису знали у чему су се нашли.

– Било је много позива, бар десет, лудница читава. Звао ме је и мој венчани кум који ме упозорава да ако се Милорад не преда, да ће бити принуђени да доведу антитерористичке јединице. Питам ја Милорада да ли се неком замерио, а он каже »целом свету«. Они су хтели да представе као да се он забаракадирао у кућу, да је овде са оружјем и да чека да га полиција опколи. А Милорад да је имао оружје, он би га истопио, он је таква особа.

Он је био за правду, за хуманост. Они су желели по сваку цену да направе антитерористичку акцију да би имали случај. Јер они немају случај. А Милорад мртав хладан, само каже »ништа нисам урадио«. Милорад се истуширао, изашао испред куће и сео у њихова кола и они су кренули. Милорад је нама рекао: они хоће мене да убију, затвориће ме, убиће ме, хоћу да знате да ја никад нисам ником нашкодио у животу и да ја никад нећу никоме нашкодити у животу – прича Драган.

Драган Николић данас мисли да су хтели да направе позориште и представу од хапшења као да је Милорад неки опасан криминалац, а њихова кућа упориште какве банде. А можда су их само слуђивали и поигравали се људима немоћним да се одупру сили пред којом су се незнано зашто нашли.

Слуђивање породице наставило се све до Милорадове смрти. Лажна обећања да ће га пустити из притвора за два-три дана јер »немају случај«, манипулације са захтевом да потпишу да је Милорад крив, да је »терориста« па ће га пустити, отезање и одуговлачење са пресудом, неосновано продужавање притвора, бежање од одговорности, пренемагање, страх од врха власти… Мајка Драга за суђење каже – »циркус«.

Милорад Николић је већ неколико дана након хапшења, 21. 12 по налогу Основног јавног тужилаштва у Врбасу пребачен у Специјалну затворску болницу у Бачванској, у Београду.

Прво вештачење, где је утврђена дијагноза и одређено да буде лечен у затвореним условима, јер »постоји опасност да ће поновити кривично дело«, обављено је 28. 12. 2016. Након тога, 23. фебруара наредне године, вештаци из Београда на судском претресу кажу да се његово здравље поправило и да сматрају да се лечење може наставити на слободи.

Уместо да Милорад Николић буде пуштен, тужилац тражи контролно вештачење са новосадског Медицинског факултета. Следи готово четири месеца преписке између суда и вештака о цени, о начину плаћања, да ли унапред или након вештачења. Милорад Николић није преживео. Умро је у затворској болници у јуну.

– Рок за вештачење је 15 дана и постоје јасне законске одредбе шта суд ради кад вештаци не раде свој посао. Могу да их новчано казне или да предмет дају неком другом вештаку. Нечувено је да се тако поступа у притворском предмету. У таквим предметима по сили закона мора да се поступа са изузетном хитношћу.

Четири месеца они пишу једни другима писма »хоћеш ти да вештачиш«, »Нећу«, »Ај напиши ми писмено да нећеш«… Постоје механизми да се вештаци доведу у ред. То су институције ове земље, нису два пиљара који се свађају да ли је један платио другом паприке – каже адвокат Димовић, који је одбрану Милорада Николића преузео у априлу 2017. године.

Снимак смрти под ембаргом

Нема података да се Милорад раније лечио од душевних болести. Нема података да је био болестан. Бавио се спортом, био перспективни фудбалер. Био је миран човек, неосуђиван. Никад није правио никакве проблеме.

Живео је са мајком, радио са братом у његовој грађевинској фирми. Био је и на ратишту, јер га је рат затекао на одслужењу војног рока. Мајстор за централно грејање који га је пријавио, на суду је сведочио да »Милорад не би ни мрава згазио«. Није био члан ни једне странке, али је све критиковао слободно, док му нису узели слободу.

– Никад није Милорад изашао пред суд, нису му дозволили основно право да не би нешто рекао. Они су се бојали његове речи. Дрогирали су га у затворској болници, ко зна шта су му давали. Kад сам га једном посетио, он је са својих 120 кила могао са земље да скочи с обе ноге на сто, два метра увис је могао да скочи.

Други пут одем, Милорад не може да се покрене. Питам доктора шта сте му то урадили, како вас није срамота. Милорад није могао више да се креће. У затворској болници је Милорад, ког нисам видео са сузом у оку никад у животу до једном кад нам је баба умрла, стално плакао. Текле су му сузе од лекова и било му је тешко – прича његов брат Драган и додаје:

– Тражио сам снимак како мој брат умире. Не дају. Феђа је тражио да нам дају снимак позива Хитној помоћи. Ни то не дају. Сви у Србији траже неки снимак са камере и нема. Било би ми лакше да је умро од лекова него од насиља.

Драган се јасно сећа да му је доктор Панић из затворске болнице објаснио да је агресија кључ да би неко био затворен, али и да није приметио агресију код Милорада. Заштитник грађана је више пута до сада у јавности истицао да је надлежним органима упутио велики број препорука да особама са тешким менталним поремећајима није место ни у затвору ни у притвору, јер то представља њихово злостављање, већ им помоћ треба пружити на други начин.

Зашто је Милорад Николић слао СМС поруке својим познаницима не би требало да нас интересује, а још мање суд, јер то су биле приватне Милорадове поруке које никога нису угрожавале.

Чак ни у томе није било агресије, јер је Милорад престајао да их шаље кад год је неко то затражио. Милорад више није жив и никада поуздано нећемо знати шта му се догађало, али сећање његовог брата указује да се иза свега крије и бахато поигравање локалних кабадахија заштићених државним институцијама.

»Kербери система су изазвали људску трагедију«

– Он је говорио, толико ми шаљу поруке, толико ми Државна безбедност прети да ја морам свима то да покажем. Он је слао поруке свима које познаје, а не једном човеку, на 30 адреса, да цео свет види шта раде. Говорио ми је:

Неке поруке су моја размишљања, а већина су оне које су мени слали, да виде људи шта мени полиција шаље. Милорад није лагао. Нисам видео те последње СМС поруке које је Милорад слао, али сам својим очима видео како су њему стизале поруке. Рецимо, пита ме Милорад како ово објашњаваш, а на телефону порука из Хрватске, види се по позивном броју. Гледај, сад ће из Босне, стварно стигне порука из Босне. Гледај, сад ће из Словеније. Стигне из Словеније. И нађете се у бунилу.

Ја сам њему увек говорио ћути, пусти ме, знате, срамота ме, а Милорад ће, али немам коме другом да кажем. Не знам, гледао сам својим очима. Стизале су поруке на турском у којима су поименце навођени људи из Црвенке. Мислио сам да су све то глупости и говорио Милораду да су то нека деца, пусти ме.

Он је говорио »ја сам њима једина препрека, они мени нуде паре нон-стоп, а ја њихове паре не бих узео, па макар ме убили«. Милорад тако нешто не би измислио, не би слагао, фантазирао. Није крио ништа, није био само против Вучића, он је био против свега, против неправде, против приватизације, против уништавања државе. Није га интересовала ни нечија националност, ни странка, гледао је само какав је ко човек – сведочи Драган и нема поуздан одговор на питање ко је уцењивао или претио Милораду, мада има своје сумње.

Адвокат Феђа Димовић се, као ни породица, до дан-данас није помирио са тим суманутим и трагичним поступком вођеним против недужног човека.

– Не верујем да је ово могло бити наређено са врха државе. Ово је поступак ситних, локалних чиновника који су имали намеру да, као кербери система, себе препоруче за неке будуће функције. То је изгледа сад модус операнди свих тих државних чиновника. Не само тужилаца, него и новинара и интелектуалаца, они процењују шта би било корисно за власт и у складу са тим реагују. Ово је за мене људска трагедија и једно полтронство, нечији покушај да се попне на хијерархијској лествици довео је до смрти човека – каже адвокат Димовић.

Случај Милорада Николића је један од првих таквих хапшења због израженог мишљења или критике на рачун Александра Вучића. У међувремену се догодио читав низ фарсичних и репресивних иживљавања над грађанима, мада ниједан није био тако трагичан и ниједна жртва није била безазленија, а разлог за хапшење мање утемељен. Јер, Николић чак није своја размишљања објављивао ни на друштвеним мрежама Твитер или Фејсбук.

Трагична судбина Милорада Николића обавезује на посвећенију истрагу поступака суда, али она је изостала. Систем државних институција не функционише, он убија јер су институције заробљене и само су инструмент у рукама власти и неки људи, анонимни, мали, обични, добри људи, на које се тај систем намерио, доказали су то својим животима. Платили су главом. Правда и слобода за Милорада Николића из Црвенке никад више неће бити доступни.

Обудсман: Није било незаконитости у притвору

Адвокат Феђа Димовић затражио је, одмах након Милорадове смрти, од Заштитника грађана да испита да ли је било неправилности у поступању у затвору у Сомбору и у Специјалној затворској болници. У канцеларији Омбудсмана одговорили су за »Данас« да у поступку контроле нису пронашли незаконито или неправилно поступање:

»Од стране стручног тима Заштитника грађана, који поред запослених у овом органу чине и спољни експерти, 27. јуна 2017. године обављен је непосредан надзор над радом Специјалне затворске болнице, три дана касније и непосредан надзор у KПЗ у Сомбору, како би се прикупиле информације за покренуте поступке. Након сагледавања свих релевантних чињеница и околности, имајући у виду наводе из притужбе, као и утврђене чињенице и околности над радом Специјалне затворске болнице и Kазнено-поправног завода у Сомбору, Милош Јанковић није нашао основ да су преминулом повређена права незаконитим или неправилним радом органа управе, те да нема основа за даље поступање у поступку контроле законитости и правилности рада Специјалне затворске болнице и Kазнено-поправног завода у Сомбору.«

ВСС ћути о поступку против Николића

Данас је пре више од месец дана упутио питање Драгомиру Милојевићу, председнику Високог савета судства, да ли је извршио контролу рада председнице Основног суда у Врбасу Весне Зековић Марковић и поступајуће суткиње Јелене Kовачевић на основу дописа који је у мају 2017. године, пре Милорадове смрти, упутио адвокат Феђа Димовић. Овај допис је прослеђен Вишем суду у Сомбору који је обавио контролу рада првостепеног суда и није утврдио ништа спорно и незаконито. До данас нисмо добили одговор из ВСС. Судије које је адвокат Димовић навео као одговорне за предуго вођење поступка и отезање које је на крају Милорада коштало живота и даље су на истим позицијама у суду.

Извор: Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Тајна служба СНС-а на задатку: Kако Вучићеви батинаши застрашују грађане, а уводе у посед мигранте

4.1 (18) Поводом молбе руководства БИА да се радници БИА одрекну 100 евра које је …

Паровић снимио доказе на граници: Вучићев режим овако превози илегалне мигранте (видео)

4.9 (8) У село Јаша Томић на граници Србије и Румуније, свакодневно таксисти из Београда …

Један коментар

  1. ako se zeli, lako je naci ubicu mucenika Milorada Nikolica, ono pasce koje izda nalog za tako nesto nece se naci jer taj nista ne potpisuje, on samo usmene dekrete izdaje, koji snagu zakona imaju, a drugi sprovode.
    imao sam priliku gledati taj podpis vukodlaka, iz jazbina pored groblja, gde po predanju se nastanjuju, smrada smrti i sile mraka, pascetu nalik s kojim se hvali; podvitog repa, ukrstenih nogu o koje se saplice to zlostavljano i debelo pasce, a kakav ,,gazda,, takvo i pasce, nemci zlostavljaju ovce, one mnogo ne pate, brzo ih pojedu, al pasce pamti pa ume i da vrati.
    a takvi nisu dugog veka kad im pored jazbine ,,za kratku dobu proslo 100. bezbednosno interesantnih osoba,, sto razume se nisam ja ni brojao ni objavio.
    o ovom slucaju sve se zna, i sve je jasno sem kad stize zasluzena i pravedna kazna, na ubici, njegovom detetu ili na duzu dobu, malo po malo Boziji mlinovi melju, u to budite sigurni.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *