Став

СПЦ као политички комесар владајућег режима

Није одликовање Милорада Вучелића које му је доделила Српска православна црква – орден Светог Саве другог реда “за вишегодишњу успешну сарадњу, новинарски професионализам и афирмацију хришћанских вредности и врлина” једини разлог овом тексту – то је само повод. Тим чином нам СПЦ шаље јасну поруку да у овој, никад јаснијој подели друштва – ваљало би рећи и њене пастве такође, она се опредељује и стаје на страну владајућег режима и његових следбеника, како оних на власти, тако и оних од те исте власти изманипулисаних, злоупотребљених и зашто не рећи – купљених.

А ако је то и главни разлог, онда ово последње одликовање те врсте одлази у праве руке. Милорад Вучелић је дугогодишњи скутоноша таквих режима, још од времена Милошевића, па се тиме “вишегодишња успешна сарадња и новинарски професионализам” у служби владајућем режиму њега и цркве довољно објашњавају.

Милорад Вучелић се политички јасно опредељује током бурних деведесетих година прошлог века као истакнути функционер СПС-а, а професионално на функцијама радија и телевизије – 1991-1992 као генерални директор РТВ-а, а од 1992-1995. године као генерални директор РТС-а. Ако се има у виду да су у то време то били медији од најширег информативног домета онда се може схватити и њихов значај за циљно информисање становништва у том периоду, а тиме и улога Милорада Вучелића коју је тадашња власт препознала, а чини се и црква. Једино се тако може објаснити његово, како многи истичу, од тада настало пријатељство са епископом Бачким, Иринејом Буловићем, главним идеологом Српске православне цркве, на промовисању и афирмацији “хришћанских вредности и врлина” – идеологији режима Слободана Милошевића у периоду деведесетих година прошлог века.

Јасно је и зашто ово одликовање баш сада. СПС се налази на излазним вратима владајућег СНС-а и ваља се благовремено побринути за политичку будућност те странке ненавикле на деловање из опозиције по цену највећих идеолошко-политичких заокрета – изворно партизанска странка данас у служби изворно четничке власти, а пре тога у коаалиционој сарадњи и са Демократском странком, једном од кључних странака које су срушиле режим Слободана Милошевића.

А што се тиче цркве ту, нажалост, већ дуже времена влада ћифтинска политика – ко да више. Звучи грубо, али како другачије објаснити освештавање манастира задужбине Томислава Николића, захвалнице Драгану Ј. Вучићевићу, власнику и главном уреднику Информера – незваничном гласилу актуелног режиима, Маријану Ристичевићу, за кога би се све могло рећи сем да је завреднео пријем код претходног патријарха Иринеја, те многих других локалних, пословних и других заслужника ове наше стварности, чини се на бази поменутог критеријума као главног, опште прихваћеног и до најнижих богослужећих црквених делатника за рођења, сахране и многа друга славља и преславља укорењена у народу, тако да не чуде и многи вицеви на ту тему типа – Оче колико сам дужан, неизбежно питање и уобичајени одговор – Сви дају по 100 евра, а ти колико хоћеш.

А шта ћемо ми који се са таквом црквеном политиком не слажемо, јер мислимо да би црква са традицијом дубоко усађеном у народу и значаја који из тога проистиче, требала да буде фактор богослужења у аврху превазилажења свеприсутне подељености у друштву, а не да својим јасним сврставањем у тој подели буде фактор даљег разједињавања. Kојој цркви ми да се молимо. За новоизабраног патријарха Порфирија знамо.

*У мом селу има један опанчар.

Што он прави добре опанке !

Обујеш их, попењеш се на солитер

и скочиш са десетог спрата,

ти се разбијеш ко….., а опанцима ништа!

аутор: Драгиша Чолић

Корени.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

оментара

  1. Сам избор ми није јасан. Гласање је било око 14 часова. Вест датирана у 08 55 да је изабран Порфирије са тачним бројем гласова за и против. Ово је исти дан. Имам година и нисам знао како да то сачувам. Суутрадан је остао само наслов и време 08 55 а вести нема нигде. Нека се јави још неко ко је имао прилику да прочита или сачува ово о чему ја пишем.

  2. E moj narode. Majka me je do desete godine vodila u crkvu. Poslednji put kad je htela da me vodi rekao sam joj da mene crkva uopšte ne interesuje i da nemogu više da idem tamo. Od tada je sama odlazila.
    Sa deset sam video nebulozu a kasnije i da je religija opasno dobar posao. Bole njih uvo za narod. A narod nece da se opameti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!