ОФТАЛМОЛОЗИ, педијатри, ОРЛ стручњаци, лекари опште медицине, интернисти и гинеколози – специјалисти су који недостају здравственим установама у Србији. Тако је Дом здравља Лазаревац недавно био принуђен да хонорарно ангажује очне лекаре који су претходно дали отказ и отишли у приватну праксу, док двоје доктора не заврши специјализацију која траје четири године. Слична ситуација је и у другим престоничким домовима здравља.
Према речима др Александра Стојановића, директора ДЗ “Др Милутин Ивковић” на београдској општини Палилула, лекари дефицитарних специјалности у последње време масовно одлазе у приватну праксу, а домови здравља не могу да ангажују нове, јер их нема на евиденцији Завода за запошљавање.
– Свим домовима здравља у Београду недостају ови специјалисти. На бироу их нема, јер раније нису одобраване специјализације из ових области – каже др Стојановић.
Осим специјалиста, јагодинском дому здравља недостају и лекари опште праксе, јер је држава забранила запошљавање, а број лекара свела на минимум, у складу са нормативима. Од 80 лекара, ова здравствена установа је спала на 72, што је недовољно, с обзиром на то да Јагодина има 20 сеоских амбуланти.
– Специјалност није толико битна ако немаш расположив кадар – каже Дарко Милетић, директор Дома здравља у Јагодини. – Три лекара чекају одобрење за специјализацију. Када би отишли, морао бих да затворим сеоске амбуланте. Три лекара су пред пензијом. У мају сам послао допис Министарству здравља да се запосле три нова лекара, али још нисам добио одговор. Општа болница има само четири педијатра, што је за одељење које ради 24 сата мало.
Директорка Дома здравља у Свилајнцу Вера Бранисављевић каже да дописе шаље већ годину и по, пошто је пријем два лекара ургентан, а за добар рад недостаје четири-пет доктора.
– Проблем нам је и кућно лечење, јер ради лекар који нема печат, јер је “неуговорени” радник – истиче она. – Пошто нема права да преписује рецепте, укућани морају да заказују код изабраног лекара и онда се губи предност кућног лечења. Офталмолог за четири-пет година одлази у пензију, па треба примити лекара који ће за то време да заврши специјализацију.
Према речима др Василија Антића, директора Дома здравља у Крагујевцу, тренутно има 186 лекара, од којих је 140 специјалиста из разних области.
– Засад је ситуација добра, али већ за пет-шест година ће недостајати лекари одређених специјалности – наводи др Антић. – Држава треба да реагује и да на време обезбеди специјализације.
У пиротском дому здравља тренутно је довољно специјалиста, али ће се проблем појавити већ за годину-две.
– Имамо по двоје специјализаната на гинекологији и педијатрији и једног на ургентној медицини – каже др Радован Илић, директор. – Нажалост, и неколико колега из ових области је најавило одлазак у пензију, и они ће отићи пре него што нам стигну нови специјалисти.
УПОЛА МАЊЕ ГИНЕКОЛОГА
НИШКОМ дому здравља неопходни је најмање 20 педијатара, гинеколога и специјалиста опште медицине. Милорад Јеркан, директор ове установе, наводи да су до пре годину дана имали 23 гинеколога, а данас само 12. – Слична је ситуација и са педијатрима, којих је било 60, а сада 44, или са специјалистима опште медицине, којих је 98, а било их је 120 – наводи др Јеркан. – Лекари су отишли у пензију, а немамо могућност да запослимо нове.
У новосадском дому здравља број специјалиста је усклађен са предвиђеним нормативима, али је то недовољно да се подмире све потребе.
– Здравствене установе у приградским насељима немају све профиле специјалиста, па пацијенте упућују у Дом здравља у граду – каже др Љерка Попов, помоћник директора за здравствену делатност у ДЗ Нови Сад. – Проблем представља и то што Нови Сад нема секундарну (општу) болницу, а Клинички центар Војводине више не прима пацијенте без прегледа специјалисте из Дома здравља.
ПОЈАЧАЊЕ У БЕОГРАДУ
ХРОНИЧНИ мањак здравствених радника у београдским домовима здравља требало би да буде решен до краја године. Планом запошљавања Института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”, београдски здравствени систем ће до краја године бити “богатији” за 274 лекара и медицинске сестре.
Како “Новости” сазнају у Министарству здравља, нови кадар предвиђен је за девет установа примарне здравствене заштите, а највеће повећање броја запослених планирано је за домове здравља у Новом Београду и Палилули – по 47, следи Вождовац са 45 и Земун са 44.
