Криза тера грађане и у поодмаклим годинама да траже хонорарне послове
ДОК стоје у реду на бироу рада и чекају на радну књижицу у струци, чак и грађани у поодмаклим годинама приморани су да – раде на сат. Како би скрпили крај са крајем, они који су изгубили радно место, и поред искуства и дипломе факултета, морају да раде хонорарне послове. Тако се већина окреће чувању деце и старих, бризи о туђим кућним љубимцима, али и чишћењу станова и пословних простора.
Када се њихова просечна сатница од 200 динара на сат упореди са понудом послова у омладинским задругама, показује се да студенти боље зарађују.
Са повећањем броја старачких домова у земљи, једно од ретких занимања која се још траже јесу неговатељице. Ипак, и за овај посао је потребно одређено школовање и искуство, па приучене грађанке које су остале без месечне плате, прибегавају приватним агенцијама. Нико их не запошљава за стално, већ их плаћају на сат и по обављеном послу.
– Геронтодомаћице плаћамо око 200 динара по сату, у зависности од тога шта раде, да ли и кувају и колико времена проводе са људима – кажу из Агенције “Легал инвест”.
– Мада је ово физички посао, највише се јављају старије жене – каже Александра Дијамантовић из Агенције за чишћење станова и пословних простора.
– Не ангажујемо никога на месечну плату, већ плаћамо када има посла. Зарада је различита. Некада дневно зараде 2.000, а некада 400 динара.
– Ако добију сталног клијента, могу да зараде и до 30.000 динара месечно. Последњих година јављају нам се и младе жене које су остале без посла усред радног века и не могу ништа друго да нађу.
Слично зарађују и дадиље, мада су, кажу из агенција, клијенти у одабиру много захтевнији. Траже диплому, па и факултета, или дугогодишњи рад са малишанима. Тако, они којима хитно треба посао, а нису то раније радиле, на ово тржиште најчешће не могу да се пробију.
За грађане који нису квалификовани да чувају децу, нуди се опција бриге о кућним љубимцима. Сатница је мања, али је једино искуство које је потребно – да су имали, или још гаје, животиње.
– Јављају нам се најчешће људи који су очајни и случајно су видели оглас – каже Иван Јанковић, директор “Мона пет кера”, агенције за чување кућних љубимаца. – Плаћамо их од 180 до 250 динара на сат, а посао се најчешће састоји од бриге о животињама у стану њиховог власника, док је он на послу. Понекад клијенти траже и чување 24 сата. Оно се плаћа од 800 до 1.000 динара.
Када се упореде дневнице, на сат боље зарађују незапослени млади, или студенти. Понуда хонорарних послова у омладинским задругама плаћа се и до 350 динара за 60 минута. Радно место се стално мења, у зависности од понуде.
Тако су слагање робе по рафовима, лепљење декларација, украшавање простора за славље најчешћи послови које млади незапослени, или студенти, могу да нађу крајем године.
– Око празника сви деле пропагандни материјал и поклоне па се најбоље плаћа рад у штампарији, где је дневница и до 2.300 динара – каже Бреда Милић из омладинске задруге “Булевар”. – Млади најчешће бирају промоције, јер од њих просечно боље зарађују, од 1.200 до 2.000 динара дневно.
Новости
