Случај Драгана Стаина, који је требало да новчану казну замени затворском, отворио је питање броја људи који се због многих околности одлучују да иду у затвор уместо да плате новчану казну. Велика беда и катастрофална финансијска ситуација становништва, довела је да се број оваквих осуђеника константно повећава.
Статистика показује да све већи број Срба иде добровољно у затвор, јер једноставно, нема одакле да плати судску казну.
Према подацима из Прекршајног суда у Београду, у првом тромесечју ове године наплаћено је 1.756 казни, док је 5.059 преиначено у затворске. Од тога, највише је саобраћајних прекршаја, где је 3.780 људи за само пет месеци одлучило да држави не да ни динара. Од тога, 1.381 је заиста и завршио иза решетака, док остали или чекају извршење или су се предомислили кад им је стигао налог полиције да се јаве на капију завода у Падинској скели.
Статистика показује да све већи број Срба иде добровољно у затвор, јер једноставно, нема одакле да плати судску казну.
Према подацима из Прекршајног суда у Београду, у првом тромесечју ове године наплаћено је 1.756 казни, док је 5.059 преиначено у затворске. Од тога, највише је саобраћајних прекршаја, где је 3.780 људи за само пет месеци одлучило да држави не да ни динара. Од тога, 1.381 је заиста и завршио иза решетака, док остали или чекају извршење или су се предомислили кад им је стигао налог полиције да се јаве на капију завода у Падинској скели.
Александар Илић, портпарол Вишег прекршајног суда у Београду, наводи пример осуђеника који је пре два месеца био искрен на суђењу и који је своју казни одслужио у ЈП “Ада циганлија”.
– Београђанин Н.Р. је први држављанин Р. Србије који казну рада у јавном интересу издржао по пресуди Прекршајног суда. Он је управљао моторним возилом у стању средње алкохолисаности са 0,75‰ алкохола у крви, па му је након утврђене кривице судија београдског прекршајног суда Сунчица Савић изрекла пресуду којом је првобитно био осуђен на новчану казну од 8.000 динара, али је грађанин Н.Р. затражио да му се новчана санкција замени алтернативном санкцијом, односно казном рада у јавном интересу, па је прошлог месеца био упућен на рад у ЈП ”Ада Циганлија”, где је своју казну и одрадио – истиче Илић и напомиње да ће осуђеници који се не крију и покажу иницијативу пред судом за овакав вид земене казне, имати исту могућност и у будућности.
Вршилац функције председника Вишег прекршајног суда Зоран Пашалић то потврђује и напомиње да нема потребе да се осуђена лица крију, већ да уколико немају новац да плате, могу да предложе да у неком јавном предузећу “одслуже” казну.
– Ретки су примери одговорних грађана, који знају да су погрешили, да су ухваћени у прекршају и правноснажном пресудом осуђени, али да истовремено показују свест о свом друштвено штетном поступању, да избегавају плаћање новчане казне, да ризикују да им се новчана казна замени у казну затвора, па да се онда крију и од полиције у нади да ће наступити застарење. Због тога ће онима који услед тешке економске ситуације сами предложе суду да им новчану санкцију замени казном рада у јавном интересу, то убудуће и бити омогућено – изјавио је Пашалић.
Телеграф
