Све је већи број српских пољопривредника који купују оранице у Румунији због знатно ниже цене у односу на Србију. Од 2.000 до 2.500 евра може се купити хектар земље, што је око четири до пет пута јефтиније него у Србији.
Уколико се у обзир узме чињеница да на пример код Бечеја, јефтинија земља која се не налази у првој линији уз магистрални пут кошта око 8.000 евра по хектару, а на бољој локацији цена иде и до 15.000 евра, јасна је рачуница српских паора, поготово оних који живе у близини границе с Румунијом.
Тренутно око 5.000 хектара румунских њива ору српски пољопривредници, и за то добијају субвенције, а та земља се може похвалити са око 10 милиона хектара квалитетног земљишта. Поред куповине, и закуп њива код комшија је много повољнији. Док код нас цене иду и до 500 евра по хектару, Румуни своје њиве дају у закуп за 100 евра по хектару.
Према сазнањима медија, Румуни су отворили и агенцију у Србији која се бави продајом и закупом пољопривредног земљишта у тој земљи, а интересовање је огромно. Ипак, само богати ће моћи да профитирају у Румунији, пошто се у већини случајева ради о парцелама од 1.000 и више хектара. Међу првим купцима су, како сазнаје портал Агросмарт, један пољопривредник и политичар из пограничног места у Банату који је пазарио велики посед.
Пољопривредни стручњаци истичу да је реч о веома квалитетној земљи, па је сасвим логично велико интересовање наших људи.
– Очигледно умеју да послују. Они ће радије продати по знатно нижој цени и имати зараду, него пустити земљу да пропада, што овде радимо масовно. Необрађивана земља пропада, а то је велики губитак – каже Ђорђе Бугарин, агроинжењер.
Он додаје да улагање у румунске оранице представља сигурну зараду за српске бизнисмене, а због изузетне плодности и широког дијапазона биљака које могу да успеју на том земљишту, идеје за бизнис су безграничне.
Стојан Падејски из удружења пољопривредника Банатска ленија из Кикинде истакао је да је земља у Румунији прве класе и да се на њој све може сејати.
Бићемо и радна снага
Пољопривредни стручњак Бранислав Гулан истиче да радна снага не би требало да буде проблем.
– Наши пољопривредници могли би радну снагу унајмити у Румунији, али је то шанса и за наше људе да оду у Румунију, која је мало брже од нас прошла кроз транзицију и раде успешно. А свакако да би српски бизнисмени требали дати прилику нашим људима да зараде с обзиром на тешку финансијску ситуацију наших људи.
– Чуо сам да је цена одлична, али ја не познајем никога ко је пазарио – каже Падејски.
Председник општине Нова Црња Пера Милинков објашњава да наши грађани у Румунији оснивају и аграрне фирме.
– Већ неколико година српски ратари из средњег Баната прелазе у Румунију и тамо обрађују земљу. Посао им се исплати јер Румунија даје повољне услове за обраду пољопривредних површина, а власници нуде довољно земље у закуп који је много јефтинији него код нас.
Наши грађани тамо оснивају и аграрне фирме које се баве обрадом земље и засад тај посао иде одлично. Тамо одвозимо само нашу механизацију. Наши суседи нуде одличне субвенције за произведену робу и уредно их исплаћују – каже за београдске медије Милинков.
Италијани доминирају
Један војвођански пољопривредник каже да је лично обрађивао земљу у Румунији.
– Око 90 одсто земљишта је власништво Италијана, последње две године имају проблем са субвенцијама, па је то један од главних разлога што се земљиште даје у закуп. Што се тиче класе земљишта, не може прићи нашем Банату. А доћи до уговора о закупу земљишта у Румунији је веома тешко – каже овај земљорадник.
А. Вучићевић – Вести
