Србија без гаса, власт без образа

Хоће ли Србија на Јужном току бити још један споменик српском политичком аматеризму, корупцији и затајености у склапању уговора са иностраним привредним гигантима? Ово се питање наместило пошто је Европу продрмала, а Србију нокаутирала објава руског председника Владимира Путина о обустави изградње гасовода Јужни ток.

Од гасовода само цев у банатском селу Шајкаш

Тим пре што је вест која увелико доводи у питање енергетску стабилност државе на дужи рок у српској политичкој чаршији искоришћена за међусобна оптуживања ко је крив што се Србија у преговорима са руским партнером није обезбедила и за негативан развој догађаја.

Вучић тражи разговор са Путином

Премијер Србије Александар Вучић нада се да ће са руским партнерима бити постигнут договор о најбољој енергетској заштити Србије. Он је у Њујорку, где је присуствовао седници СБ УН о Косову, најавио да би у наредним данима требало да разговара са руским председником. Вучић каже да би волео да добије одговор на питање зашто Србија није била упозната с одлуком руског партнера о обустави Јужног тока иако је ове године имао најмање три сусрета са Владимиром Путином.

Први на тапету се нашао бивши шеф државе Борис Тадић, један од покровитеља међудржавног енергетског споразума са Русима, а који је обухватио продају НИС-а и подземног складишта гаса Банатски Двор и експлоатацију домаћих налазишта нафте и гаса. Оно што Тадићу, пре свега из Српске напредне странке сада пребацују, јесте то што се Србија у уговору није обезбедила у случају да не дође до изградње Јужног тока.

Где је Веља?

Занимљиво је да се на тепету због споразума са Русима нашао првенствено Борис Тадић, али не и Војислав Коштуница, тадашњи премијер који је такође тог 25. јануара 2008. године путовао у Москву да би увеличао чин потписивања споразума. Из окружења бившег лидера ДСС-а који се у међувремену политички пасивизирао, поручено је да се Коштуница по овом питању у догледно време неће оглашавати. Ћути и Велимир Илић, тадашњи министар за капиталне инвестиције који је заправо у име српске стране ставио потпис на кровни споразум. Илића, садашњег коалиционог партнера СНС-а, напредњаци у прозивкама упадљиво заобилазе.

Подсећамо да је управо пролазак гасовода кроз Србију и користи које би од тога сваке године на име транзитних такси имао српски буџет биле један од главних одговора српских преговарача на домаће критике да је НИС продат испод цене, а да је рудна рента од три посто више поклон него трошак за Русе.

Тадић је у четвртак на ванредној конференцији за штампу понудио своју “одбрану”, тврдећи да су српски преговарачи покушали да убаце клаузулу којом би се Србија заштитила у случају да не дође до изградње гасовода.

– Руска страна то није прихватала. Ми нисмо имали повољну позицију за преговарање, налазили смо се на почетку разбуктавања светске економске кризе и имали смо неповољну позицију јер је наша нафтна индустрија била на коленима, а нико други није био заинтересован за њу осим Гаспромњефта – објашњава бивши председник Србије, а садашњи лидер СДС-а Борис Тадић.

Да се шокови ове природе, у којима је српска страна искључиво на губитку, и у будућности задесити домаћу јавност, довољно је присетити се неких спорних инвестиција и до краја не рашчивијаних приватизација, најављених на велика звона, од Сартида, преко Борских рудника, Алпине-Пор, Соларног парка, Галенике… Подугачак је то списак, а о два случаја у којима јавност још није начисто шта је Србија дала а шта добила од страног партнера, летос је говорио и премијер Вучић.

На питање народног посланика Зорана Живковића (НС), шта садрже уговори са Фијатом, Вучић је одговорио да уговор са италијанском аутомобилским гигантом неће бити објављен јер на то не пристаје друга страна. Али је и констатовао да је на Фијат “влада највише потрошила новца”, те да је тај уговор његова влада потписала да би “вероватно била оптужена за најтежи криминал”.

Премијер, међутим, иако је обећао још увек до краја није обелоданио аранжман с Арапима везан за Јат, док су о пројекту Београд на води већ толике контроверзе и отпори струке да је готово извесно да би монументално замишљен футуристички “град у граду” на обали Саве могао постати и најупечатљивији споменик пропалих амбиција актуелног режима.

Ђоговић: Потражити алтернативе

Директор Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић изјавио је јуче да Влада Србије треба да схвати да је прича с изградњом Јужног тока завршена и да се види на који начин може да се обезбеди енергетска безбедност земље јер је то највећа негативна последица по Србију због обуставе градње Јужног тока.

– Енергетска небезбедност говори да сте земља крхке стабилности, али и да сте нестабилан снабдевач енергентима привредника у овој земљи. Инвеститори када долазе питају за путеве, пореске законе, али и каква је енергетска обезбеђеност земље – истакао је он.

 

Ј. Арсеновић – Вести