Србија годишње увезе 400 тона белог лука, црног лука 10.000, а кромпира 40.000 тона. Бели лук увозимо из Kине, црни из Перуа, парадајз из Буркине Фасо.
Србија годишње увезе 400 тона белог лука, црног лука 10.000, а кромпира 40.000 тона. Бели лук увозимо из Kине, црни из Перуа, парадајз из Буркине Фасо. За пасуљ годишње платимо 9,5 милиона евра, кромпир седам милиона, а купус 30 милиона еврa.
Агроекономиста Милан Простран каже за РТС да се и сам изненади када у продавницама и на пијацама види одакле све увозимо воће и поврће. Kаже да је Србија потписала велики број споразума о слободној трговини, пре свега 2008. са ЕУ, затим са Цефтом и низ билатералних споразума. “Превише смо журили да своје тржиште ослободимо ослањајући се на обећања да ћемо до 2016. постати пуноправна чланица ЕУ”, указује Простран.
Домаћи произвођачи у трци са иностраним
У међувремену Србија је изгубила и велике произвођаче и велике прерађиваче. Простран каже да је проблем у томе што смо “помало постали помодари” јер желимо да нам је неко воће и поврће доступно током целе године.
Затим да би освојили тржиште, страни произвођачи не маре за трошкове транспорта, већ ниском ценом гуше домаће производње. Простран каже да је ипак тешко доказиво да неко користи дампинг цене за освајање тржишта. Домаћи произвођачи су доведени у ситуцију да се боре за тржиште са производима увезеним из земаља где је пољопривредна производња високо субвенционисана.
Простран појашњава да је у буџету Европске уније од 2014 до 2012. од 930 милијарди евра за пољопривреду издвојено 408 милијарди, дакле више од 40 одсто.
Простран: Промоцијом домаћих производа морају сви да се баве
Потребно је одређено време да би купци схватили да су домаћи производи квалитетнији. Пример за то је свиња мангулица. “Почели смо да гајимо продуктивније беле расе, у народу познате као најлонке. Али, онда се неко ипак сетио да је та мангулица здравија и квалитетнија и сада је у току процес повратка мангулице”, наводи Простран, за РТС.
Милан Простран истиче да је он међу онима који промовишу принцип “купујмо домаће”. Међутим, промоцијом домаћих производа морају да се баве сви – од врха државе до произвођача. Наводи пример председника Емануела Макрона, који се у свакој прилици труди да промовише француски багет, сиреве, вино.
“Ако ми сами не промовишемо домаћу производњу, ако је ми сами не подржимо из аграрног буџета Републике Србије, нема нама среће ако се ослањамо само на неке фондове”, упозорава Простран. Неопходно је и боље уредити систем заштите усева, пре свега систем заштите од града.
Поред тога, потребно је и да пољопривредници осигуравају летину, али под повољнијим условима. Држава премије осигурања тренутно субвенционише са 50 одсто, док ЕУ фармере субвенционише са више од 80 одсто. Споразуме о слободној трговини које смо склопили у протеклом периоду не можемо да мењамо, признаје Простран, али напомиње да можемо да мењамо приступ подстицању и промовисању домаће производње.
РТС
Од обавештајца Тита, који је масакрирао Србског сељака. Па преко свих ових, медиокритета који су водили и сада воде ову нашу Србију. Треба убацити у Гинисову књигу чуда, треба да знају да је један. Неписмени вођа Милош Обреновић, извозећи црне свиње храњене жиром у Аустроугарску. Имао тада јачу валуту, од саме Швајцарске. И села су тада у Србији била развијенија него данас. БРУКА ВЛАСТИ.
Pa zbog toga su prazna sela jer nad Srbima se vrši sistematsko raseljavanje i proterivanje da bi za symbolične cene sve to prešlo u ruke onima koji su opet kroz istoriju dokazali se kao vrhunski koljači srpskog naroda.