СРБИЈА ЈЕ РЕKЛА СВОЈЕ: Мање од једне петине Београђана жели да се вакцинише против Kороне!

СРБИЈА ЈЕ РЕKЛА СВОЈЕ: Мање од једне петине Београђана жели да се вакцинише против Kороне!

4.7
(9)

Истраживање о вакцинацији спроведено у Београду показало је да само петина становника главног града Србије жели да се вакцинише против вируса корона, као и да ће око девет одсто грађана одлуку о томе донети тек након избора произвођача. Резултати су оцењени као забрињавајући, а експерти тврде да је неопходна боља комуникација с грађанима.

У студији коју су спровеле Америчка привредна комора (АмЦхам), Економски институт из Београда и Институт за епидемиологију Медицинског факултета у Београду учествовало је 804 испитаника.

У тренутку испитивања, 41 одсто анкетираних није било забринуто да може да се зарази, а 13,1 одсто је сматрало да „ситуација није тако озбиљна као што се представља“. Нешто мање од половине њих није одлучило да ли ће се вакцинисати када вакцина буде била одобрена и доступна, а четвртина грађана изјаснила се да се не би вакцинисала.

Петина у Београду за вакцинацију

Расположење према имунизацији иначе није много боље. Током првих шест месеци 2020. године укупни обухват вакцинације нижи је од планираног за ову годину, а највец́и отпор показан је према ММР вакцини — обухват имунизације био је 38,2 одсто.

Експерти који су спровели истраживање, оценили су да је спремност грађана на вакцинацију забрињавајуц́а и да је потребно хитно и свеобухватно радити на јачању поверења у програме имунизације, обезбеђивању капацитета за дистрибуцију вакцина различитих произвођача и планирању повец́ања доступности вакцина широкој популацији.

Суоснивач Института за дигиталне комуникације, психолог Ана Мирковиц́ за Спутњик каже да је до сад било много „шумова“ у комуникацији надлежних са грађанима, због чега су људи постали скептични према вакцинацији. Зато истиче да грађанима треба послати јасне поруке, на бројна питања стрпљиво дати одговоре, које ц́е чути и разумети, а на основу којих ц́е донети одлуку.

„Што је неки процес транспарентнији, логичнији, веродостојнији, то је људима лакше да га прихвате и уклопе га у свој когнитивни оквир. Ако је нешто нејасно, има много ’шумова‘, а нема одговора на питања, ствара се однос неповерења. Људи су негативни према свему што им није довољно јасно. Треба стрпљиво, пажљиво, јасно, без ’шумова‘, лако, интензивно, интерактивно комуницирати у дужем временском периоду да би људи разумели да ли је то нешто што ц́е их на било који начин заштитити од ковида“, предочава Ана Мирковић.

Телеграф, Спутник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Ексклузивно: Отворено писмо атонских монаха–келиота поводом вакцинације против корона вируса

Ексклузивно: Отворено писмо атонских монаха–келиота поводом вакцинације против корона вируса

5 (13) АТОНСКИ МОНАСИ – КЕЛИОТИ Света Гора Атон, 10. фебруара 2021. године по старом …

Флавиа Гросан, румунски пулмолог: „Kовид протокол који се примењује у болницама убија пацијенте!” (видео)

Флавиа Гросан, румунски пулмолог: „Kовид протокол који се примењује у болницама убија пацијенте!” (видео)

4.9 (33) „Румунски пулмолог чини чуда: 100% својих пацијената излечила је од Kовида“ – Под …

Leave a Review

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend