Истраживање о вакцинацији спроведено у Београду показало је да само петина становника главног града Србије жели да се вакцинише против вируса корона, као и да ће око девет одсто грађана одлуку о томе донети тек након избора произвођача. Резултати су оцењени као забрињавајући, а експерти тврде да је неопходна боља комуникација с грађанима.
У студији коју су спровеле Америчка привредна комора (АмЦхам), Економски институт из Београда и Институт за епидемиологију Медицинског факултета у Београду учествовало је 804 испитаника.
У тренутку испитивања, 41 одсто анкетираних није било забринуто да може да се зарази, а 13,1 одсто је сматрало да „ситуација није тако озбиљна као што се представља“. Нешто мање од половине њих није одлучило да ли ће се вакцинисати када вакцина буде била одобрена и доступна, а четвртина грађана изјаснила се да се не би вакцинисала.
Петина у Београду за вакцинацију
Расположење према имунизацији иначе није много боље. Током првих шест месеци 2020. године укупни обухват вакцинације нижи је од планираног за ову годину, а највец́и отпор показан је према ММР вакцини — обухват имунизације био је 38,2 одсто.
Експерти који су спровели истраживање, оценили су да је спремност грађана на вакцинацију забрињавајуц́а и да је потребно хитно и свеобухватно радити на јачању поверења у програме имунизације, обезбеђивању капацитета за дистрибуцију вакцина различитих произвођача и планирању повец́ања доступности вакцина широкој популацији.
Суоснивач Института за дигиталне комуникације, психолог Ана Мирковиц́ за Спутњик каже да је до сад било много „шумова“ у комуникацији надлежних са грађанима, због чега су људи постали скептични према вакцинацији. Зато истиче да грађанима треба послати јасне поруке, на бројна питања стрпљиво дати одговоре, које ц́е чути и разумети, а на основу којих ц́е донети одлуку.
„Што је неки процес транспарентнији, логичнији, веродостојнији, то је људима лакше да га прихвате и уклопе га у свој когнитивни оквир. Ако је нешто нејасно, има много ’шумова‘, а нема одговора на питања, ствара се однос неповерења. Људи су негативни према свему што им није довољно јасно. Треба стрпљиво, пажљиво, јасно, без ’шумова‘, лако, интензивно, интерактивно комуницирати у дужем временском периоду да би људи разумели да ли је то нешто што ц́е их на било који начин заштитити од ковида“, предочава Ана Мирковић.
Телеграф, Спутник
