Србија: Највећи буџетски дефицит икада у републичкој каси, краду као да сутра не постоји

4.9
(8)

Мањак у државној каси, који је предвиђен новим ребалансом буџета, биће рекордно висок. Према анализи Фискалног савета, дефицит од 483 милијарде динара, што је 8,8 одсто БДП, убедљиво је највећи фискални дефицит Србије од када се о томе објављују подаци. Уз то, није потпуно јасно који трошкови су додати у односу на априлски ребаланс, и на шта се, конкретно, троше милиони евра.

Фискални савет критикује нетранспарентност јавних расхода у новом ребалансу буџета за 2020. годину , која је додатно повећана у односу на претходне буџете.

Који нови трошкови су додати у односу на априлски ребаланс – није потпуно јасно, тојест намена тих нових расхода није довољно јасно представљена.

“Није објашњено на шта тачно одлази око 150 милиона евра повећања нето буџетских позајмица – претпостављамо да највећи део тих средстава иде за Ер Србију. Канцеларија за јавна улагања добила је нових 100 милиона евра без било каквог објашњења намене тих средстава, што је неочекивано имајући у виду да се истим ребалансом, на пример, транспарентно показују инвестициони пројекти који се извршавају са раздела Министарства грађевинарства. Није објашњено ни зашто су инвестиције Министарства одбране повећане за око 100 милиона евра – трошкови изградње и опремања ковид-болница могу објаснити тек половину овог повећања”, указује Фискални савет.

Затим, у ребалансу се појављују нове буџетске ставке од 40 милиона евра за субвенције у електроенергетском сектору (које највероватније, према наводима Фискалног савета, одлазе у ЕПС), субвенције за авиосаобраћај од 35 милиона евра евра (које највероватније одлазе на изградњу аеродрома у Требињу) и друго.

“Порески обвезници Србије морали би имати много детаљнији увид у то како се троше њихова средства – на шта је Фискални савет већ јасно упозорио приликом оцене првог ребаланса буџета за 2020. у априлу ове године. Тад смо донекле имали разумевања за нетранспарентно приказивање јавних расхода будући да је тај ребаланс рађен по хитној процедури у циљу што ефикасније реализације антикризног пакета мера. Сад, међутим, не постоји оправдање за овакав приступ Владе приликом израде новог ребаланса буџета”, истиче Фискални савет.

Зашто толики мањак

Огромно повећање фискалног дефицита у 2020. није само последица утицаја здравствене кризе на буџет већ и структурних слабости државе и нерационалних мера економске политике. Србија ће у 2020. имати осетно већи буџетски дефицит у односу на просек земаља Централно источне Европе (8,9 одсто БДП-а у односу на 7,5 одсто БДП-а).

То је, наводи се, неочекиван резултат узимајући у обзир чињеницу да је привреда Србија знатно мање погођена здравственом кризом..

“Ово је убедљиво највећи фискални дефицит Србије од кад се о томе објављују подаци и већи је за око 40 одсто у односу до сада највеће остварене дефиците из 2012. и 2014. године. Уз то, компаративна анализа показује да ће дефицит Србије у 2020. бити и међу највећим у Централно-источној Европи, где ће у просеку износити 7,5 одсто БДП-а”, истиче Фискални савет.

То све се не може, сматра Савет, објаснити само утицајем пада БДП-а на јавне приходе и непосредним трошком спроведених антикризних мера.

“Добар део дефицита у 2020. настао је заправо тако што је здравствена криза оголила проблеме који су дужи низ година гурани под тепих. Дугогодишња недовољна улагања у здравство довела су до тога да је Србија у текућој кризи морала да издвоји знато више буџетских средстава у односу на упоредиве земље за набавку неопходне опреме и унапређење здравствене инфраструктуре”, указао је Фискални савет.

Ни проблеми државних и јавних предузећа, попут Ер Србије и ЕПС, нису од јуче.

Само окидач

“Криза је заправо била само окидач за државну интервенцију којом је у 2020. покривен део трошкова њиховог неуспешног пословања – што би се вероватно десило у неком тренутку и да није било кризе. Уз све то, година ће се завршити и са неодрживо великим издацима за плате запослених у јавном сектору јер су оне у 2020. прекомерно повећане (за око 10 одсто), а БДП ће највероватније имати реални пад од око 1,5 одсто”, наводи Фискални савет.

То, наводи се, отвара кључно питање – како ће држава у наредној години ставити под контролу све ове трошкове и поново увести ред у јавне финансије?

Савет наводи да су прогнозе за израду ребаланса сличне прогнозама Фискалног савета. Мања разлика постоји у процени пада БДП – Министарство финансија очекује један одсто, Савет прогнозира 1,5 одсто, што није претарано велика разлика.

Добро је, наводи се, и то што јавне инвестиције у инфраструктуру нису умањене у кризи.

“Јавне инвестиције су ребалансом буџета заправо знатно повећане и у односу на претходни ребаланс из априла и у односу на иницијални буџет с којим се ушло у 2020. годину. У односу на првобитно планирани буџет инвестиције су повећане за око 27 милијарди динара, што је 230 милиона евра. Главни разлог за ово повећање су ванредни трошкови за набавку медицинских апарата и изградњу и опремања ковид-болница које процењујемо на око 200 милиона евра”, истиче Фискални савет.

С једне стране, оцењује се – добро је што је држава успела да релативно брзо реагује на здравствену кризу и усмери знатна средства за ове намене. Међутим, проблем је што се уопште дошло у такву ситуацију. Фискални савет већ годинама безуспешно указује Влади на недовољне инвестиције у здравство (као и у просвету и комуналну инфраструктуру) и потребу да се за ове намене опредељују далеко већа средства из буџета.

Пораст јавног дуга

Висок фискални дефицит доводи до снажног повећања јавног дуга Србије у 2020. години.

“Ово повећање било би још веће да држава није дочекала здравствену кризу с неуобичајено високим депозитима -имала је између осталог на рачуну и средства од исплаћене концесије за Аеродром Никола Тесла. Дакле, већи део мањка у буџету који у 2020. износи око 4,2 милијарде евра јесте финансиран задуживањем и повећањем јавног дуга, али је један део дефицита држава успела да покрије и из сопствених средстава”, наводи Фискални савет.

Како истичу – очекује се и да ће и новац од продаје Комерцијалне банке да се искористи за финансирање дефицита до краја године.

Замрзавање плата

Најважније сидро за фискалну стабилност у 2021. је чврста контрола плата у јавном сектору.

Извор за смањење мањка у буџету идуће године не би требало да буде повећање пореза јер би то, према наводима Фискалног савета, негативно утицало на привредни раст.

“Контрола зарада у јавном сектору није само пресудна за стабилизацију јавних финансија у 2021. већ је и економски оправдана. Пре свега, издвајања из буџета за плате тренутно су неодрживо висока. Томе је знатно допринео и њихов изузетно висок раст у 2020. од око 10 одсто, до ког је дошло уз пад привредне активности од око 1,5 одсто. Такође, плате у јавном сектору далеко су веће него у приватном сектору, а сигурност посла је већа”, упозорава Савет, предлажући замрзавање плата у 2021. години, или раст само у складу са инфлацијом, не већи од два одсто.

Нова.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Смењен начелник саобраћајне полиције у Нишу

5 (4) Министар унутрашњих послова Александар Вулин одржао је састанак са начелником и руководиоцима Полицијске …

Браћа Вучић још нису отишла на полиграф због плантаже марихуане “Јовањица”

5 (6) Одбрана Предрага Колувије, већинског власника имања „Јовањица“ на коме је прошле године заплењена …

Један коментар

  1. hahhahahahahaha. Jednom pisu da Srbija ima najveci finansijski rast, da rastu penzije i plate a onda hladan tus deficit u budzetu 4,2 milijarde. Koji su to lazovi i lopovi?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend