Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић најавила је да ће се од следеће године у Србији комплетна имунизација обављати по новом календару, савременим вакцинама које у једној дози садрже заштиту од више болести.
Она је рекла да ће се омасовити скрининг програми за рано откривање најчешћих онколошких обољења – карцинома дојке, грлића материце и дебелог црева, а око 80 одсто свих здравствених проблема становништва мораће да се решава на примарном новоу, у домовима здравља.
Министарка каже да је управо одсуство ових мера разлог што је здравство, за које се издваја свега 250 евра по становнику годишње, веома скупо и недовољно ефикасно.
Она је рекла и да здравствене установе неће више моћи саме да се снабдевају, па ни да троше више него што им је опредељено, а финансијска дисциплина мора бити већа.
“Мислили смо да треба формирати независно тело, које ће се бавити централизованим снабдевањем и тражили од Светске банке да нам да логистику да би то тело радило транспарентно. Али, оцена је РФЗО, који има 2.000 запослених, да он може да преузме тај посао”, рекла је министарка здравља у интервјуу за “Новости”.
Према њеним речима, кључ уштеде је да ће се централизовано набављати лекови, санитетски и лабораторијски материјал, а здравствене установе ће водити рачуна о храни, хигијени.
“Директорима смо већ дали налог да обезбеде своје здравствене установе за прву половину следеће године, а од 31. марта до јуна, на централним тендерима обезбедиће се све што је потребно за другу половину године”, казала је Ђукић-Дејановић.
Она је истакла да у Србији постоје, нажалост, пацијенти првог и другог реда.
“Без обзира на то колико је тешко, кардиолошки болесник је у сиромашној Србији, ипак, схваћен и за њега се чини бар онолико колико у земљама региона. Када је у питању психијатријски болесник ми издвајамо за лекове те категорије пацијената два одсто укупног новца за медикаменте, Словенија осам, а Албанија шест одсто. Издвајања за психијатријске пацијенте су овде досад била испод дозвољеног минимума, и то ћемо сигурно поправљати већ 2013. године”, рекла је министарка.
Током ненајављених посета неким здравственим установама, она каже да је уочила ентузијазам великог броја запослених, да пацијенти имају и емотивни однос према људима који их лече, али и да се у неким установама беспотребно дуго чека.
Што се тиче дуговања за здравствени допринос која су премашила 130 милијарди динара, она каже да има обећања људи који воде финансије државе да ће инспекцијски послови бити интензивирани и да ће се наплаћивати све што је могуће.
Она је навела да је најновијим изменама Кривичног законика предвидјено да се неуплаћивање доприноса за здравство третира као кривично дело, па се, како каже, “вероватно, више неће догађати да неко добија награду зато што је изванредан привредник, а да за своје запослене није уплатио допринос”.
Поводом листи чекања на којима је тренутно око 55.000 људи, министарка каже да су највећи проблем у офталмологији, ортопедији, кардиохирургији и онкологији.
“У болници ‘Бањица’ чекање на уградњу вештачког кука скраћено је на највише шест месеци, што је стандард и у региону и у Европи. Радиолошке терапије амбулантни пацијенти тренутно чекају две недеље, а болнички четири. И то је сасвим прихватљиво. Али, на кардиоваскуларне интервенције на нивоу Србије и на уградњу сочива после операције катаракте се веома дуго чека”, рекла је она.
Министарка истиче да је Републичка комисија за ову област рекла да коначно морају и офталмолози у општим болницама да раде свој посао. То подразумева да се у 17 општих болница које имају развијену службу офталмологије почне са операцијама катаракте у већем обиму.
Танјуг
